Српски сион

БР. 26.

СРПСКИ СИОН

С ТР . 403.

еаному пачину благовремење снабдјети уготовити, на нреиитание јего и иодвоза јег.) нужднаја, братном, вином, варивом напред в монастир Гергетег, идјемсе дје» латисја будет, отправити, и настојателие да имут 16 Ноем. љета сего здје во утренија часи во резиденции обрјестисја, во јеже наставление иримити и к дјелу в мон. Гергетег отходити, Дано в Карловцје 25. Окт. 1778. Смирени Архиеиископ и Митрополит Викентии Јоанович Видак с. р. II. Ш. Занеже собранију семуксочиненију правил монашеских потребни сут писци, того ради и нареждени сут 1) Исаија наме гник раковачки 2) Јеромонах Никодим гргетешки 3) Јеромонах Павел из Крушедола и 4) Диакон Кирил из Хопова, котори такожде с настојатељами сво ими 16. Ноем. с. г. предстати здје имут, таже на дјело с ними походити. Викентии Видак. На кратко после овога. упутио је митрополиг Впдак мааастнрским управама овај допис: „Занеже термин к еочиненију правил монашеских на 16. сего мца и љета опредјелени, на кои настојателие како Фрушкогорских тако и прочих монастиреј собратисе нозвани биша, ниње иних ради обстојателств и умножившихсја и от правленија требујушчих дјел на далшее спо собњејшее тому времја отложен јест; того ради честностем и преподобиам вашпм сие термина к составленију речених правил монашеских положенаго на иное времја ниае воспосљедовавшее отложение на тој конец предјављаем, да јакоже нрочих епархиах обр^етајушчихсја монастиреј настојателие на тојжде термиа ирити небудут, тако и монастиреј епархии нашеја Сремскија началници сјемо за сад приходити и цотребнаја к препитавију своему спремати, трудити се неимут, но киждо в своем монастиру остати. Дано в Карл )вцје 6. Ноемвриа 1778. В. Ј. Видак с. р. Кад је митрополит Видак поново иозвао настојатеље манастирске да сачине поменута правила, не знамо.

Ну, да их је позвао и да су их они донели, одпоспо усвојили, видимо из овога. У 1. бр. о, л за 1905., ми смо на 11. стр. у чланку „Правила зл калуђере" навели како је 15. Јулија 1779. започео а 7. Августа и г довршио архимандрит Јован Рајић „Правила монашескаја на повељение Г. Арх. и Митр. (1е Видак, сочи ненаја и в целом сосједании всјех насто јателеј Фрушкогорских монасгиреј нредставлена, пријата и потверждена, а ио том отвержена и уничтожена", те како се Рајић надао награди за свој труд, с тога је и ставио: „и дјело и труд остало пусто без награжденија". Не знамо ни зашто еу од Рајића састављена, а од настојатеља усво.јена прарила „отвержена и уничтожена", ну, знамо, што при писању поменутог чланка 1905. не знадосмо, да је после тога издао митрополит Видак такође своја правила за манастире, која би требала да су дошла под VII. у поменутом чланку, и која гласе. Викентии Божиеју милостију — Чеетњејшим Архимандритом, преподобњејшим Игуменом и пр. Честностем и нреиодобијам вашим неневједомо бити может, јако нетокмо в гражданском сожителствје, но и в Јерархии церковној чин јест душа вешчеј. Кромје бо чина, сиест добраго порјадка всјакое правление, и всја дјела и дјејанија человјеческаја, ко обшчеј ползје, к созиданзју клонимаја, јако мертва естественим начином неуспјевајут, и желаемаго конца неполучајут. На нротив же сему гдје добри чин, илити норјадок с иравлением сојузен јест, тамо и всја во благое успјевајут, о чем мпогих примјеров довод нетребје јеет, сами бо ви сија от искуса вјесте, а и при самом начертании законов божественаго, јестественаго и гражданскаго предувјено јест, јако безчиние илити непорјадок во всјаком иравлении вредителен јест. Тјемже и во јеже во всјех добри чин содержати, и но том всја управљати мошчи разнаја началства и власти тјемиже зако нами учинени сут, јако да тјема иаки подначални и подчинени повинујушчесја и страх имушче, в том в немже кто јесг