Српски сион

С тр . 404.

СРПСКИ сион

В р . 26.

чиње и состојании чино ходит, и предјели званија и должности своеја непреходит. И јако из того истаго узрока началствауз и властем повиноватисја, тјех бојатисја и почитати, в прописје тјехже законив иове љено јест, сами такожде вјесте, и невједением извиноватисја неможете, јелми сами читате и слишите Павла свјатаго аностола: „Всјака душа властем придержашчим да иовинуетсја и пр.", а и св. апостол Петр сходно сему велит: „Повинујтесја убо всјакому человјечу созданију, сиест началству Господа ради, ашче царју, јако преобладајушчу, ашче же књазем, јако от него посланим и ир." Убо ашче во всјаком чиноправлении от подручних и подчинених повиновение чиноправјашчим властем и началствам изискуетсја, то колми паче в духовној и церковној Јерархии чиноправителем повиноватисја и подчињати неопходимо нуждно јест, все же то, да чии добри, иже по предреченому јест душа вешчех, собљудетсја непревратен. Посмотрите убо честности и преподобиа ваша вси вообшче, ашче между вами, и внутрењем св. монастиреј правлении и поведении должное повиновеиие и подчинение, сљедователње добри ред и чин мјесто имат. Посмотрите убо поособ и ви правителие и настојателие св. монастиреј, ашче ви сами верховному правитељу и предстојатељу ваптему, јемуже подчинени јесте, и јемуже от Бога и от Их ц. к. и апостолическаго величества, крјепостију свјашчених канонов, и всемилостивјејших привилегии власт, јеже церковноју Јерархиеју правити, и управљати, дано јI ст, достодолжное подчинение и повиновение воздаете? Посмотрите пани, ашче точно чину и житију монашескому жителствуете, и ашче тољ многиа, полезнија и к созиданију вашему обшчему нуждњејшија от предцесоров моих Блаженопочивших Архаепископов и Митрополт тов, сходно свјашченим каноном и житију монашескому прописанија устави и чиноправленија подобајушче набљудавати, или поне набљудавати пошчитесја. 0 кољ би велика по истиње и особ= ливо радост моја, и души моеј увеселение

било, когда би ја увидјел, или поне услишал, да во једином или другом монастирје точное чиноправление хранитсја, нероптателное новиновение и подчинение между вами монасткрежителми мјесто имат, и по том чин монагае ?ки свјато набљудаетсја, но не на малују сердца моего печал и оскорбление, всему тому между вами би вати противное, и< кус самн мње знати дает. Мнози бо от настојателеј стуженле имут, сњедајугсја и тешчајут, јако в подчинених своих должнаго подчиненија, послушанија и повинованија неаидјат, а сами они настојателие мње верховному всјех их предстатељу, јако неподчињајушчесја и неповинујушче видјатсја. От многих бо подобних примјеров једин токмо, и тој не во обличение (јеже праведње заслужисте) вам настојателем, но токмо за докааателство приводим сеј, Не токмо доброуведени обичај бил, но и устави монашескими прописано, а и сама Јерархиа церковнаја со собоју носит, да јакоже все без изјатија строение и правление внутренее и вњешнее монастирское, тако и промјена годишних служителеј монастирских с вједомосгију и но благонахожденију верховнаго предстатеља ожидаетсја, њеци обаче монастиреј настојателие невнимајушче тому, не нредложше мње о том, и не ожида}ушче от мене на то наредби и дозволенпја, не давно минувшаго 1779. года невјем или своевластно, или но наглости братств своих покуеишасја промјену годишних служителеј предвзјати, и служители таковија приставлением иних от служб их отрјешити. Тјемже за предварити таковим и по добним непоредним и чину доброму убитачним предпријатием и продерзливостсм јединоју за всегда ниње и докуду всеблаги Бог благовременство подаст в болши и бла* гопристојњејши чан, поведение и строение монастиреј наших возстановити и иоставити, нареждују и точно хран!,ти и иснол њаги сљедујушчаја иовељевају : Перго : Предупомјанутаја от блаженија памјати предц«"соров моих изданаја иравила монашескаја, всјакаго мјесјаца јединоју соборно в кажд^м монастирје прочитаватисја, и по разумје тјех и содержанију все вну-