Српски сион

Б р . 26.

СРПСКИ

сион

С тр . 405.

тренее и вњешнее строение и правление монастиреј вестисја имат, и нри опасном и точном хранении, и набљудении всјех в них прописаних благонолезних наредб, такожае промјену годишних служителеј монастиреких, настојагелие монастиреј ни своеволновластно, ни по наглости и наглому настојавију братств своих в будушчее мње сушчу во Епархии предвзимати и промјенивати, иначе да не дерзајут, развје јегда ог мене нарочнују наредбу о том и дозволение получат. За ниње обаче промјену нредреченим начином в прошлом 1779. годје кромје наредби и дозволенија моего дерзнутују презирајушче на ново приставленија служители в службах их сосим соутверждуем, и при том дозвољаем, да в коих монасгирех елужители годишни јешче до ниње непромјенени заостали нромјенитисја кли по благонахожденију далше и за сие љето в службах сонотвердитисја могут. При □ромење обаче таковој всегда, ниње и в будушчее настојателие и братства смотрјети имут, и должни сут, јеже старшују и доброзаслужнују, наиначе в звании и службје игуменској нослужившују и служением духовничества почтенују братију меншими и трудними службами, сиест иара и еклисиарства, кључарства, трапезарства и сим иодобними необремењати, ниже ко пријатију такових служб, их иротив впли принуждати. Вшоро : И ашче во облегчение мње во обшчих и важњејших мње надлеж&шчих дјел народних, консисториуму моему вовјерити нужда ми бист, да јелико епархијских дјел, и строенија св. монастиреј касаетсја благонолезаија о том нареждати может: ничто менше обаче ниње сосим вјестно вам творитсја и налагаетсја, да в пред, јегда аз в резидендии моеј, или буди гдје во епархии моеј нахождусја, ни от кого инаго развје нспосредсгвено от мене самаго наредби писменија и устменија пријмати и исполњати имате. Јегда обаче слу 7 читсја мње вње резиденции и енархии моеја бити, и отсуствовати, тогда наки вам вјестно сотворитисја будет, от кого наредби и укази во времја отсуствија моего при)мати и нареждуемаја исполњати имате.

Во винах обаче и предмјетјех суду и разсужденију консасториалному непосредсгвено подлежашчих, ашче случитсја, да кто от настојателев или братии под подписом моим, или от консисториума к суду позоветсја, тој повиноватисја и пријти, аможе позоветсја должен будет. Третие : Како не токмо донињешним благим обичаем уведено било, и благостроение и полза монастиреј и економии тјех треборала, но и всевисочајшими ц. к. укази нарочними иовељено, да кажди монастир сгални рачун от всјех ириходов и расходов своих с концем всјакаго љета епископу своему епархијскому предаст, от времене обаче моего по милости Божиеј возведенија на нрестол Архиепископии, јешче ни једин монастир таков своих годишних приходон и расходов рачун, кромје њекоих и тјех неизвјестних екстрактов, мње за видјение неиоднесл. Тако честностем и преподобијам вашим со сим налагаетсја, да от почетка 1775. до конца недавно истекшаго 1779. љета, рачуни на всјакое љето, по особ всјех припадших приходов и учинених расходов монастирских, что скорје и убо кажди от дне пријатиа сего до четири седмице, сочинити и устроити, и мње иоднести имат, Сиеже рачунов сочинение бити и устроитисја сице: во нервих, все оно, что от љета 1774. у готову новцу, у решчанциах, у виву и ракии, у виктуалиах, марви и прочих видов претекло у примање на 1775. љето по рубрикам поставити, таже цјели приход на тоежде 1775. љето по своим рубрикам, кад је. коего дне, мјесјаца, от кого и от чего что приемлено вовести. Посље тога приходов такових, добро оевидјстелствован издатак такожде по рубрикам назначити. Ч/го же пак колико и у чему от приходов на 1775. припадших нретечет, то сиа паки но рубрикам у примаље на 1776. ставити, и тако и на сие 1776. јакоже и прочаја поељедовав* шаја љега до конца 1779. рачун приходов и расходов по предназначеному образу, и јакоже предречено по особ на каждое устроити, неменшеже и на сае текушчее љето тјемже образом рачуни водити, и по исполнении каждаго года, мње представљати