Српски сион

Бр 26

СРПСКИ СИОН

С тр . 409.

рамо тим више, што задуживање из дана у дан напредује и недогледна су сва она зла, која ће, потраје ли овако и даље, неминовно оборити не само ли чно овога или онога свештеника, него, недај Боже, и сам углед целога свештен ства. Мален је број презадужених свештеника, али много их је дужних, који братски прихваћени не би морали до спети до материјалне пропасти, па ни своје јавно делање неби морали управљати често према вољи веровника, или ћутати онда, када би говорити требало. Спасти пак пак брата једнога бар, за нас треба да значи већу радост, него имати деведесетдеветорицу, које не треба спасавати. Данас потреба изазива оснивање новчаних завода. Имамо их на све стране и видвмо, да су скоро свугде баш свештеници покретачи и управљачи истих. Па, ценећи ту ревност, претпостављам, да ће сваки брат још и орније порадити на оснивању и увапређењи свога завода. У свештенички завод улагала би свој новац она браћа, која то могу; материјална сигурност такова завода створила би.му и других улагача (као на пр. готовина свешт. удовичког фонда, епарх, фонд, цркв. општине, појединци и тд) а ми би имали један јак српски новчани завод, који би на расположењу стајао и свештенству и целом народу. Свештенство би своје потребе овде подмиривало, где би га свакако братска љубав предусрела, која би се обзирала, и на човека и на породицу, а не само на материјалну страну. А по себи је јасно, да би многи свештеник душом дануо ослобо^ен од разних обвеза према својим зајмодавцима, који су често, силом прилика, иноверци и инородци, па и према жирантима, већином ратарима, који истина чине љубав своме свештенику, али за наплату те љубави, можда и из простоте своје често траже дужно поштовање према своме пастиру. Ово је мој предлог у начелу. Да ли је здрав и уместан, да ла је у згодним приликама пуштен на јавност — то ће будућност иоказати. Прихвати ли га све-

цјуилСо Дл.

штенство, не треба му хучних реклама; одбаци ли га, оне ту ни онако не помогоше. За овај мах немам и не могу ни имати посебнијег нацрта за основна правила овакога завода. За сада је главно питање: треба ли нам новчани завод? Ако треба — лако је за даље. Наш епископат, нас преко шестстотина свештеника, наше цркв. општине и остали нам при јатељи из народа већ и самим пристанком својим даће толику важност овоме покрету, да ће сва посебна патања брзо и лако бити решена. Изјасните се, браћо у Христу ! }/иЛЛЈо Ас^ К , / . Ј^. ' / Кореепондендија \Ј патријарха Арсенија Јовановића (Шакабенте) из Беча од 7. Фебруара до 5. Маја 1741. Д. Р. (Свршетак.) Мјесјац Мај. Маја 2. дне монастирем Фрушкогорским. Писмо ваше от 19. прошлаго Априлиа мца, из Ирига к нам отпушченое исправно нолучивше, о всјех в нем написааих извјестно освједомихомсја, и что убо потвержденија нравици монастирских касаетсја, о том из сљедујушчаго отвјета остављаем вам разумјети, т. ј. По нолучении и прочтении сего нашего нисма, да имат всјакиј игумен своего монастира от всјех своих правиц видимирание копии, в резиденцију нашу карловачку принести, и тамо сушчему нашему ексарху Никону вовјерити, а он от нас имат указ коим начином к нам отправити будет. А јежели котори мопастир от речених своих правиц видимираних копии неимат, такови да имат чр^з петроварадинскаго Аудитора видимирати и посље видимацие по написаному начину упоменутому ексарху на< шему подати, и сие не њекотори, но вси обшче монастири, исполнити да имут. И тако ми тое получпвше при конФирмации нашем и обшченародних привилегии, будем сиоеоб гледати и манастирские потвердити. Потом уповати можем да впред