Српски сион

С тр . 410,

СРПСКИ

сион

Б р . 26

всјакое доброеи мирное уживание посљедовати хошчет, токмо ви без отлагања скорим временем то окончите, иреиоручаем и нребиваем Арсениј Четвертиј. Тогожде дња ексарху Никону в Карловцје. Получивгае овое наше ииемо, да имате јако всјем Фрушкогорским, тако и монастира Фенека игумену иисати, чтоби они вси ту в Карловец на уречени им от вас термин скоро пришли, и со собоју от своих монастирских ириви-легии или правиц видимиране копие принеели, и тако по собранију тјех, учините им сие писмо наше, кое ето в вашем куверту закључаем прочитати, и по гласу того писма нашего нримивше от них видимиране копие, по первој отуда нарочној прилицје, или најносље чрез почту нам 1 пошлите, о чем вам старание имјети ире> поручаем и нребиваем Арсениј Четвертиј. Тогожде дња протопопје Живану Черногорцу, в Карловец. Писма ваша нод 2. и под 20. прошлаго из Карловца к нам отпушчена, исправно нолучивше, за всја от вас в них предложена разимјехом, на кого отвјетствуем сљедијушчее, т. ј. Станку, старому кнезу на прошение ваше и Г. обршчера Атанасиа де Рашковича до пришествиа нашего участие со Христиани благословљаем и донускаем, по которему и ви такожде в свјашченодјејствиа как и прочим јему творити и извершивати чрез свјашченика да имате. А за привилегие Георгиа Подгоричанина, правда јеет да смо Г. Администра тору Андреевичу писали, чтоб до нашего пришествиа никому онија недал, и то узрока ради сего јему писали, понеже он за њекоего сродника, кои онија привилегии имал извјестие нам учинил, именеже јего кто такав јест нам необјавил, и того ради јакоже више речесја, препоручено от нас Г. Администратору упомјанутија иривилегии до пришествиа нашего никому отдати. Притом что сремских тегот и тужб ка-

саетсја, ми со истиним сердцем ради јесми им воспоможение код високославнога двора кралевскаго учинити, но они нити своих депутиртов како говорено било, ниже на писму свое тужбе нам објавиша, и тако ми, ашче и зјело сердцем о них собољезнуем, без Фундамента и истинаго доказателства, не вјем какое облагшение им просати. Понеже ми без того их нужди и тјаготи что су от кого они претернјевали знати неможем, а когда би они от свакаго дистрикта евое тужби и тјаготи пописали, и ашче не деиугврте, то поне оне теготе на писму са свидјетелством преко почте к нам послали, ми труда своего тогда не би шчадили, но всесрдно, в мјесто их, ми сами настојали би да им помошч и облагшение впред учивитсја, и уповаем да неби наш труд всуе бил, а без того не&наем что творити, за то они могут согласитисја, тужби своја пописати, и нам послати, прочее јесми Арсениј Четвертиј. Маја 5. дне. Нашего восточнаго нравославија закона греческаго благородним Господам шчабсобер и ундер оФипјером краин Хорватских, и всјем обшче в тјех компаниах в Силезију пошедших воинственим православним христианом, моим о Господје чадом љубезним. Со овим нашим настојашчим писмом посјешчајушче христољубиа ваша сообшчаем, како здје њекотораја лица от стране високославнаго придворнаго краљевскаго военог совјета јесу нам склоно нредложили, објављајушче: да в случају нињешнија војни со знаемим непријателем, против коего ви пошли јесте, по обичају упоменутаго нашего восточнаго православиа, невозможно будет вам с постним јастием обдержаватисја, понеже тамо како постнаго јеетиа тако и вина необрјетаетсја, а с проФунтоју сухоју и с једиаоју токмо водоју мучно вам жити будет, и бојатсја да би от того в какују бољезн себе не упустили, от коеја вашему здравију и јеја кр. величеству нашеј всемилостивјејшеј Государиње немалиј ушчер бил би; того ради упоменутаја лица от страаи своеја именем вашим просили нас, да би вам ко