Српски сион
С тр , 428.
СРИСКИ СИОН
Б р . 27
47. Привилегија или конфирмација Стефана Метохијца на Бач и Сегедчн преко интими 20, Јул- от Јосифд це гара 1708. 48. Конфирмација Василија Рајића на Славонију 8. Окт. 1713. от Карола VI. дата. 49. Конфирмација от Карола VI. Софронију Подгоричанину от мажарске канцеларии 16. Марта 1717. (погрешно 1710.) дата от Карола VI. 50. Конфирмација от Интими Василију Рајаћу 2. Авг. 1713. дата от Карла VI. 51. Конфирмација Софронија Подгоричанина преке Интими от Јосифа це сара на Славонију 20. Јун. 1708. 52. Тгфтери и коекакова писма Јоаникија Мартиновича епископа арадског 53. Темесућ и тефтер Петра Андреевича от бачкаго трошка 1714. 1717. 54. Будимскаго владики квитанцие и коекакова писма. 55. У два чуздона коекакова писма сербска. В закл>учении зке рецеписа С(Ч"о собсгвеноручња подписуемеја и печатими потверждуем и засвидјетелствуем. Дано в Карловци во обшченародном конгресје 14. Фер. 1731. љета. (Продужиће се.)
Патријарх Јосиф Рајачић и кнез Александар Карађорђевић. Д. Р. У каквим је пријатељским односима стајао патријарх Јосиф Рајачић са срп= ским кнезом Александром КараЈјорђевићем, види се и из ових њихових писама. Кнез Александар јавио је удају своје друге кћери Клеопатре за Милана Петронијевића овим писмом: Ваша Свјатост имала је доброту толико пута показати ми живо и усрдно участие у свима мене и мое. породице тичућим се догађаима. даби ја сам себе погрешио, кад не би В. С. извјестио о најаовијем у нородици мојој догађају. Ја сам моју другу кћер Клеопатру, намерио дати за млађег сина
упокоеног Г. Аврама Петрониевића, Милана, и дан бракосочетанија определио сам на 27. тек. мес. Ја сам уверен, да је В. С. извјестие о овом догађају у обшче као и о самом избору са. задовољством и одобрением примила, тим више, што ми је добро познато, како је достојно В. С. ценила и уважавала врстног нашег бла женоупокоеног Г. Аврама. Не би желио на овом зимном времену В. С. трудити и Ваше целом Србству тако драгоцјено здравље опасности излагати. али не могу ни затајити срдечну жељу моју и свију моји, да би ми сви у највећем степену обрадовани и задовољени били, кад би В. С. при овом дога^ају у средини нашој видити могли. Присуство Ваше знаменито би узвисило наше весеље. Из горе наведеног узрока ја несмем даље В. С. на овО побуђивати, но у сваком случају ја очекуем Патријаршескиј Ваш благослов за ову свету свезу и препоручујући себе и све мое светим Вашим молитвама, с чувствама најотличниег високопочитанија и сердечне преданости, имам чест, цјелујући свету деснуцу Вашу, бити Ваше Свјатости покорњејши слуга А. Кара^ор^евић с. р. 20. Јануарија 1855. у Београду. (Само је кнежев потпис). На ово је писмо одговорио патријарх Јосиф: 23. Јан. 1855. Ваша Свјетлост Милостивјејши Господару! Њесам у стању описати моја чувствовања, која је В. С. милостивиј позив на свадбу Ваше миле дшчери Клеопатре у моим старим персима возбудио. Ни каква непогода времена, нити моја дубока ста рост не би ми препречила у овом Ваше превисоке Породице рједком весељу участвовати, кад би само околности здравља мога и краћи пут дозвољавале. Назеб некиј малиј још пре свршетка прошле године добивени, принуждава ме топлу собу чувати.