Српски сион

вр. 21.

СРПСКИ

смон

Стр. 429

Ако и не могу овоме рједком народ њем Сербском и Ваше превасоке Поро дице весељу тјелесно присуствоватп, ни чим мање ја ћу духом у Дв >ру В. С , у храму Вожиему при вјенчању Ваше дјеце, при Вашој трапези и мећу Вашим високим и избраним сватовима не отлучаа бити, и В. С. весеље вјерно дјелети Ја сам одма, кад је књажевна Клеопатра заручена. о њеној удаи извјешчен био, и брачниј савез њен са младим Петронијевнћем много годовао, и сваку до бру срећу јој желио. Сад пак немогући по милостивој жељи В. С. лично при бракосочетанију бити, шаљем им по жели В. С. мој патриарашкиј благослов, молећи преблагога Вога: да им даруе чрез цјели живот совершено здравље и задовољство, цјеломудрену љубав, пуно согласие мисли и дјелања; да их благослови здравим, красним, честитим и своих славни Праотаца достојним породом!!! Пријмите В. С. тврдо увјерение мога сердечног участија како у овом веселом, тако и у сваком другом Ваше превисоке Породице тичићем се прикљученију, с коим чест имам у глубуком страхопочи танију на свагда звати се Ваше Свјетлости смирењејши слуга Јосиф патријарх. (Све је писао патријарх Јосиф)

ЛИСТАК. В е с т и. Прослава 25. годишн>е навршене епископоке службе Његове Светости, прослављена је у тишини у саборној цркви тиме, што је после св. литургије одржано благодарење под началством високопречасног г. архимандрита ковиљског Георгија Видицког, уз суделовање 2 архимандрита, 3 про тојереја, протосинђела, 2 синђела, 2 јеромоеаха и 2 ђакона. Како на св. литургији, тако и на благодарењу је присуствовао Његова Светоет. Свештенство је пред благословом поздравило Његовој Светости 25. год. навршене епископске службе преко високопречасног г. архимандрита Илариона Зеремског.

Г. арх. Видицки као настојатељ манастира, у ком је Његова Светост примио монашки чин, дошао је да ноздрави 25. год. навршене епископеке службе са г. г, Сав >м Теодоровићем, протојерејем и про®есором земунске вел. реалне гимназије, који се налазио у манастиру, и ковиљским намесником Ј осифом Рацковићем, као првенцима Његове Светости, јер првог је 2. Јулија зађаконио, а другог зајеромонашио. Његова се Светост искрено захвалио и једнима и другима. У 1 сахат после подне био је свечан ручак у двору, на који је било позвано служеће и остало свештенство, уз осгале првјатеље Њег. Светости са стране т. г. Васе Ђурђевића, Чика Стеве Поповића, др. Пајице Јанковића и др. Његовој је Светости и овде наздравио г. арх. Зеремски, ца што се Његова Светост за хвалила. А пало је и више других здравица. Спомен о карловачким црквама. У књизи „Знаменити посланички пут барона Вратислава од Беча до Цариграда", што је на немачком језику са енглеског изишао у Липском 1786., налази се на стр. 49. ово: „21. Октобра 1591. дођоемо у Карловце. Место лежи с десне стране Дунава. Једно је од најугледнијих вароши, у њему има две грчке цркве и једна католичка". И тако су у Карловцима постојале 1591. две сриске цркве. А које су то биле од данашњих трију цркава, не знамо. „Застава" и капетан — потпуковник Паја Живојнови!. На трабуњање „Заставино" у погледу продаје кућа арх. епархијском Фонду и Његовој Светости, упутио је г. Живојновић на једног свога пријатеља ово писмо, опуномоћивши га, да може од њега јавну употребу чинити. Исто је писмо изишло у српском преводу у „Бранику", ну како је његов писац употребио јаче речи против „Заставе" и њеног уредника; то га доносимо у оригиналу. Исто гласи: „Бдгсћ (1еп 8оћтаћагИке1 де&еп 8еше Не1И^кеИ (1еп аегМзсћсп Ра1;г1агсћеп т (1ег ,.3астава" уош 7. (21 ) Јшп 1. Ј., \уе1сћег аисћ те!пе Регвоп Јп (Не о1Геп1;Нсће Бхвсившп ћ1пе1пћего^, 1ећ ћбсћв! дпап^епећт Ићеггазсћ!:, итвотећг пасћ(1ет 1сћ (Не „Заслава" П1е 1ебе, (1егеп Ее<1ас1еиг В1сћ<; кеппе ип<1 шетапДеп егт&ећН§;1 ћаће 1п тетет Штеп ићег (1еп уог С1геа 14 Јаћгеп тЈ4 8етег НеШ§кеН гесћ!;- ип4 огДпип^втавб!^ аћ§е8ећ1о88еиеп Уегкаи! уоп