Српски сион

Б р . 27.

СРПСКИ СИОН

С тр . 421.

зом како да пред богом и судом јего страгавим ва том васему и ирсд нами ответ дати будеш могао. А пак Ше сто: ГЈравидо церковно вадлежешче васедневно код пас на време извршивата и отслуживачи, и всакују церемониу цр ковнују от времеут до времене како наредимо чинити, и другие настављати. Нрочее Седмо и последно: и свих живушчие ва двора пашем (кроме нужди и потребе остаљати) а другие остале на молитву подвизати, и духовне и световне. Дано у Белграду 6. Јулија 1729. (Свршаће се.) ^ Три игумана Рајићева. Прилошци иоторији манастира Ковиља. Ириопштио: Г. В. .. I. Теофан ПетровиЛ игуман ковиљски. Из писама Јована Рајића, славног и ученог архимандрита ковиљског, нисаних еиискону бачком Мојсеју Путнику, Сте вану Стратимировићу и архимандриту бездинском МаксЈ му Секулићу, од којих је нека писма ириопштио г, Димитрије Руварац у својој расправа о Јовану Рајићу, приликом ириређеног у Ковиљу иарастоса о стогодишњици од сирта Рајићеве 1 , знамо, какав је горак и тежак живот Рајић у Ковиљу нроводио. Није му д >ста било, што је од разних митрополита морао тр пети, да га гоне, да му забрањују носити крст архимандритски, него аорао једочекати да га за оне силве, у најкритичније доба Цркви учањене услуге, његов надлежни епискои 2 гони и иујда манастирско братство против њега. А на велику жалосг и срамоту тадашњег ионаштва, морао је и од свог рођеног нодручаог му братства триети годинама најтеже увреде и искушења, погрде и најодвратиије називе као: разбојник, пустахија, Турчин, Чивутин, шпиц буб и т. д., као што је он то свс. у своме дневнику тачно оиисао. 3 Један од најжешћих онитеља Рајићевих у самоме братству ковиљском био је 1 Д. Руварац: Архим. Јован Рајић 1901. 2 Арсенше Радивојевић. 3 Летопие Матице Српске књ. 120. и 144.

Теофан ПсшровиЛ. јеромонах и намесник. а ио томе игуман ковиљски, и та ме 1е околност нагнала, да се с његовом личношћу мало опширније и^забавим, и да у оскудној архиви манастира Ковиља потражим податке о овом човеку, који се ионашањем својим ирема тако уваженом и заслужном старешини свом прославио. У протоколу нострижника ман. Ковиља под числом 6. стоји о њему убележено ово : „Јеромонах ТеоФан рожден в Новом Садје, рукоиоложен на парохи^у тујужде при церкви свјатих трех свјатителеј Почившим Гд. Епископом (којим? не стоји, али сигурно Висаријоном Павловићем, који је год. 1756. умро), пострижен в Мона стирје Ковиље 1756 го Ноем. 8 го чрез Арх.-Епискоио Митрополитскаго Прото Сингела Гд. Арсениа Радив евича, љет ниње имат 35". Из овога видимо да ]е ТеоФан по тадашњ^м обичају, као удов свештеник дошао у мавастир, али не да ^стане непознат и незнатан. као многи други удови «тештеници, који се покалуђерише, него да се узвиси на чин игумана. На г^дину дана пре ТеоФана, 15 ог августа 1755. пострижен ^е у ман. Ковиљу протопрезнитер сегедински Атанасије Живковић, потоњи владика пакрачки. који је одмах послављен и за иг мана, а спомчње се иоследњи иут као такав г. 1762. 4 За време његовога игуманства пе сиомиње се ТеоФан нигде, он се дакле притајао или није у очима тадашњег епископа Мојсеја Путника имао таквих особина, које би га за управу квалиФиковале, јер но одласку игумана Ата= насија за епископа пакрачког, видимо из једнога акта, да Путник, 4. авг. 1764. коре намесника (не каже ко је то) због „неисправлениахљ" и прети му да ће бити намесништва лишен, а док се не „исправи" нека јером. Синсије води рачуае о приходу и расходу. За то иато време одређује епископ јеромонаха Силвестра за пуновласаог управитеља над прњаворцима, и његовим се наредбама имају сва покора« вати, а истима сметати чак аи намесник да „не дерзнетљ 1 '. Ко је тај намесник, који 1 Иошто је иети тек 1769. иаабран ва епискоца пакрачког, то је дотде био ексарх бачког вдаднке.