Српски сион

С тр . 422.

СРНСКИ СИОН

Б р . 27.

је у толикој мери заслужио негодовање свога владике, не могох нигде еаћи. А може бити, да је то и ТеоФан био, јер ћемо се кашње уверити, да в његови рачуни нису баш били најисправнији, када је постао намесником и игуманом. После 14 гидина монаштва, спомиње се ТеоФан први иут 1770. г. као намесник у братском саборсаом заниснику од 12. маја 1770. У том братском сабору председавао је сам владика Путник, а били су нрисутни сви јеромонаси осим монаха ЈеФтимија. Осим тога био је присутан и иро топоп жабаљски Симеон (Радосављевић) као повереник конзисторије. У истом братском сабору промењени су сви служитељи, наиме иостављен је за еклисијарха јеромонах Партеније, за гостилника и портара јером. Герман, за кључара и нодрумара Ћакон ТеоФилакт, за путника јером. Викентије, за „попа иагенијскаго" јером. Михаил, а за заклете старце јеромонаси ЈоаеаФ, Герасим и СоФровије. Најпосле ношто се обитељ смрћу јеромонаха Хаџи Мојсеја 26. марта 1770. лишила свога на чалника, то за „будушчаго намјетника, сљедователње и Предстојатеља тојаже обители и монаггира изабран и нарежден јест Јеромонах ТеоФав",те наређено брагству, да га као таковог слуша и поштује. Ово је било 12. маја, а већ 15. маја „ио отшествии јего високнрео. Господина Епископа нашего Мојсеја" држи ТеоФан с братстзом слбор, и као што се из закључака види, узима управу у своје енергичне руке, и држи седнице братЈтва 17. апг., 13. нов. и 20. дец. и. г. решавајући о текућим пословима манастирским, и подносећи о томе „по робској должности" тачне извештаје епискоиу Мојсеју. Овоме дакле намеснику долааи наскоро Јован Рајић за архимаедрита. У протоколу пострижника ковиљских под бр. 20. написао је владика Путник својом руком како је 12. маја 1772. Јована Рајића „в чест и величие братства и обители" он сам замонашио и рукоположио за ђакона. 6 Потом 13. маја рукоиожио га је за презвитера, а 26. маја у братском сабору у Ковиљу „т особеноу ' Д. Руварац: Архим. Јован Рајић, отр. 47.

прозбје " дозволио је епископ братству, да себи еачалника изабере, и братство је „единогласно изабрало себи свога новог брата Јована Рајића за началника, кога је по томе епискоц у Н. Саду, у црису* ству намесника (ТеоФана) и братства кјвиљског 3. јуна и г. пролзвео за архимандрига, и предао му „жезл правленија по уставу с' двојаким, јему и братиам увјешанием". Но владика Путник, као да је већ у Ковиљу, при избору Рајића за иачалника 13. маја видео, да „особенаја прозба" братства, да му се д <зволи изабрати Рајића за началника, наје баш потекла из искрене љубави према Рајићу, и да једноглаени и^ бор тај вије баш пзлив одушевљења братије за њим, јер већ 14. маја 1772, иише он намеснику ТеоФану и целоме братству једно значајно писмо, у ком им ирепоручује Рајића и даје упутство, како с њим поступати имају. Да је таково упутство било одвећ нужно, али да је исто имало слабога успеха, видеће се за мало, али је занимљиво, како је владика Рајића високо ценио и поштовао, с тога ћу навести то писмо у целини. „Преподобниј Отче Намјесниче и цјелое Братство! Госнодин учитељ Јован Рајаћ, уже Јеромонах и Со-Браг Ваш, с' как^вим на ползу и Благостојание Монастира вашего протјазајушчимсја своим душеполезним Намјерением, пријмив Постриг, приобшчилсја Свјатој Обители вашеј, вам прострање јављеео јест и о том ничто болшје за сад неопоминају, толико когда приходит во избранују обитељ своју, вам наручајући препоручују да опредјеливше 1ему к пребиванију ћелие Мое, јего во оно.ј чести и аочитаниј имјеете, котораја Сгарјејшему от закљатих Старцев пристоит. А јако самое Состојание и нрпјатаго Пострига намјерсние да и наук Вједомост в' тјехже и унражнение досље Јеју Јеромонаха Г. Учитеља Раича винимајут от рукодјел оних к' ксим в Строении Монастирској иконо мии на обшчем Монастире Грунтје и того притјажаеијах прочиј монастира жителе обвјазани сут, тако от сих и празен остати