Српски сион

Бр. 27

српски сиое

С тр . 423.

имат, нааротивже тому еже Божественија Службиј и прочих к сеј надлежашчих церковних видов, кромје чреднија Служби касаетсја, таковим он сам по ревности своеј ириљежати хошчет. у елико сирјеч приватниј јего труди и упражненија доиушчати будут. К сему Г. Учитеља душе иољезпому намјеренију да всевишниј приложит свое Благословение и ва^ всјех в междусобној љубви и подручном послушаниј укрјенит, крјеоко желају, да тако елико в' Строениј душевнаго Снасенија поспјешествовати, толико и в вњешнем Благостојании процвјетнјушче обители вашее нрибил и прославление чувствовати можете. В Новом Садје, 14. маја 1772. Смирениј Епискон Бачкиј, Сегединскиј и ^Егарскиј Мојсеј Путник. Зпамо, да је бивши игуман ковиљски Атанасије Живковић изабран за епискона пакрачког, он је и као такав одржавао везе са бившим постригом својим, јер из једног акта владике Путника од 21. априла 1771. видимо, да нодељује благослов на= меснику ТеоФану, да оа попом Германом може отићи реченом епискону Атанасију у госте. Да ли је ТеоФан био у Пакрацу, не знамо, али да је епископ Атанасије и даље сгајао у вези са братством ковиљским и водио бригу о своме ностригу, види се из једног писма његовог, управљеног на намесника ТеоФана и цело братство од 30. дец. 1772. у коме коре братство због не слоге и због непоштовања старешине Рајића. Није дакле прошло ни 8 месеци од взбора Рајнћевог „по особној прозбје" за старешину, а Јединогласни" одушевљени избор његов излази нам ево као нешто из&ајсторисан, обављен под притиском присутног енискоаа, јер је глас, да братство већ после 8 месеци свога заједаичког жи вота с новим насто.јатељем, овога не поштује, но вређа, допро чак до Пакраца, и даје повода енискону Атанасију, да коре оно братство, са којим је и сам годинама у заједници живио, те које братство он сигурно са рђве стране врло добро иознаје. Његово је писмо значајво и нуно љубави према Рајићу, с тога ћемо и то овде у целини саопштити, Оно гласи :

„Преподобњејгаи Отче намјесниче ТеоФане и с' прочим Братством. Нам љубезњејши! При сеј вашара Осечкаго прилицје имјелби вама нросграние обзнанити, јако јесм оскорбљен, разумјевши, что у тој свјатој обигелп раздор между вама находитсја, но токмо толико нишу, колико оскорбление писати донушчает. Камо објети вагал јегда примали јесге тој свети чин, оне објети так^ве јесу, да јегда тија совершено обдержавали би, с тјеми Спасение и живот вјечни получити могли би, но бсз тјех, наипаче же љубви и живи уже мертви јесте, Ја мислел јесм да ио смерти по» којног Хаџије и Силвестра, хоће бити болше житие по между вами, но друга и весма неприатнаја пријмам извјестија, а то да би сада јешче горше било нежели пређе, и да како Ја терпил јесм, тако сада и јешче и горше терпит Иречестњејши Г. Архимандрит Јоан Раић, иже јест муж и високоучениј и житија свјатаго, с' коим надлежало би свим Братијам тое обители Славити и дичитисја, и јего почитовати, а не злу вољу на нега имјети. Зато привручаем и Аманет Божии налагаем, да оставите ту нрав и злобу противнују и Богу и человјеком. Имјејте љубав между собоју особнто к настојатељу со нослужением от куду Бог первјее будет славитисе и ви имјети мзду славу небеснују и от људеј добро имја. За косимјеем надежду, а то да у напредак оставите злое и вашому чину вои< стиње непристојное обикновение и покажете болшее к' настојатељу љубав и послушание. Коју да Господ Бог между вама воздвигнет, умножит, и угвердит усердно желаем. Вас пак всјех милости и покровителству Божиему вручајугач, осгају и јесм Нреиодобијах Вагпих всјех благ усердниј желател Ат, Живкович епископ иакрачкиј и проч. У Пакрацу 30. дек. 1772. Има после овога још два три писма Атанасијева на ТеоФана, но иста су ириватне садржине и шжазује љубав његову наспрам ових крајева с речма „ја тој вилает не могу заборавити", — но о Ра-