Српски сион

Стр. 424

СРПСКИ сион

Б р 27

јићу нема више спомена, осим што га по намесвику увек љубазно поздравља, Да ли су савети Атанасијеви у погледу Рајића имали на братство, а варочито на намесника ТеоФана каква уплива ; о томе нема трага, али као да се окр^ће на боље, јер Рајић врши настојатељске дужности, из којих га је ТеоФан истиснуо био. Г. 1774потиисује сам Рајић „у име братства" уговор са Дуиђерином из Новог Сада ради покривања манаст ћелија, ио цену од „сто кремендих дуката". Исто тако вилимо, да на свима инвентарима, о иметку ман. Ковиља, које је сигурно по наредби војенлх власти саставио капетан Ј. В. 2011пег, стоји потпис Арсенија Радивојевића епискона и Јована Рајића архимандрита, што свакако сведочи да је Рајић представљао манастир према властима, што ^оказују и нека аисма батаљонс-команданта т Титела, управљена на Рајића. Па ипак из заиисника братског сабора од 20. нов. 1775. видимо да братство у присуству епискоиа Арсенија, и Гедеона, архимандрита шишатовачког, као грхиеп. митр. комесара бира себи игумана, изабравши за таковог дотадашњег јеромонаха намесника ТеоФана једногласно. Како се зна, да је ТеоФан био човек владике Радивојевића, то је присуство владичино сигурно имало неког уплива и на „једногласни" избор братства особито кад се узме у обзир, да је протукандидат му био јеромонах ЈоасаФ Јовановић, који је морао бити посве честит и емирен калуђер, јер је у протоколу иострижника уз његово пострижење Рајићевом руком додана ова значајна белешка: „Пријат великиј чин ангелскаго образа чрез Архимандрита Јоана Раича Л. Г. 1777. ангуста 4. дне и објет совершени монашества сотвори", а зна се да су „великч ангелски образ" примали на се само најчеститији и најбољи иноци. Но сва та доброта није квалиФиковала Јо асафа у очвма братства за игумана, јер за љубав владике по сервилности калуђерској, изабраше ТеоФана, кога се можда више бојаху, но смиреног ЈоасаФа. Чуднолато је, да на том братском сабору, и ако је и владика Арсеније тамо, нема архимандрита Рајића, и ако се у заииснику вели, да се нови игуман ТеоФан има „с пречестњејшим

Г. Архиманд. споразумјевати и с воирошением о дјелах управљати", а Рајића ту нема, чак ни нротокол потпи ао није. Зиа се да Арсеније није био Рајићу наклоњен, те може бити, да је баш зато и дао изабрати ТеоФана, који Рајића такођер нвје волео. Одавде даље нема више никаквих података о ТеоФану Метровићу, да бисмо га боље могли утознати и суд о њему створити. Два приватна иисма владике Арее нија нису од значаја. У толико је вначај није треће и последње аисмо владике Арсенија Радивојевића од 13. нов. 1778., ]ер нам оно казује какав је ТеоФан у истини био. Интересантно је, да то писмо пише владика Арсеније у М. Ковиљу ТеОФану, који је такођер у Ковиљу, дакле они у једној кући опће писмено једно с другим, што је свакако знак, да је том морала предходити оштрија распра или свађа, која се тицала рачуна и материјалне стране. „Добро вам познато јест — иише владика — каковим ја начином постунил јесм за привести в' болшиј ред и состојание свјатују сију обител и Вас в' љубов и иокој с прочим Братством поставити, на кои конец и самаго Их Ексцел. Г. АрхиЕаископа и Митрополита нашего многим прошением сјемо пријти подвигл јесм, јегоже рјечи абие у почетку Вам сказане чувствозати подобаше. Да сирјеч конец јего и моего Зјје нришествија бисг, јако Г. Архимандрита вашего, тако и вас с прочиеју братиеју по должности нашеј в сим и љубовним начнном смирити, не просгирајушче на далше без нужди внутрењее ваше несо'гласие и распру, много менше, да ми хотјехом вас распиранием каковим трактираги. Обаче јегда ви сами иаче надежди нашеја отуду немир и процес тражите, ишчете же 15 днеј термина за предстати мошчи братиам вашим и потом и пристојним надлежателством с »олним приуготовлениам рачунов; зато и праведно просјашчему мјесто дати неотрицаем, обаче и тој вам налог острјејше нридају, да ви или имјели уже при себје документа долгов страдателаих монастирских, или ни, силоју сего аисанија неотложно сутра до 10 сахати сјемо нријти имате, во јеже