Српски сион

Бр. 27

СРИСКИ СИОН

С тр . 425.

бисте нам в' прочих вешчех здје извјес.тија дати могли, I! олучсј убо том. да би исиолнение налога того пренебрегли или тому нротивен показалисја, то друго средствие уиотребивше вас амо иријвести буду л . Овај необично енергичан тон, којим се владика нрема свом бившем љубимцу игуману ТеоФану служи, даје нам претпоставитл, да рачуни о примашу и издавању тога игумана нису у најбољем реду били. и да је он еа полагање рачуна више пута морао бити позиван, но без усиеха, Ту претаоставку нашу поткреиљују „отвјети на пункта изстјазанија от љета 1770. до љега до 1778.", дакле за цело време од када је постао намесником и игуманом, које игуман ТеоФан даје сигурно на позив конзисторије или владике. и који се отвјети тичу искључиво рачупа. У тим одговорима игуман пере себе и сву кривицу баца на сиротот архимандрита Рајића, као да је овај примио еовце за парусије, са рандаре, од милостиње и аренде, а да их није нредавао игуману ради увађања у ман. „теФтер" но задржавао за себе, услед че^а се новац разлизао, а сад се од игумаеа тражи. Ти огвјети његови гигурно су издати архимандриту на инјапш ење, јер на полеђини њиховој написао је Рајић својом руком свуде своје примедбе, са којима тачку по тачку побија тврдње игумана, а за доказ своје невиности наводи, да оп никада није ни водио теФтере, него игумав. За доказ еак, да је нгуман био лаке руке, наводи Рајић да му 1е ТеоФан једног даеа донео 300 Фор. с речима: ,Пр идржите Гд ове новце к^д себе, зашто ћу их потропшти, знате какав сам. Тако је било" — јер после кратког времена изискао је игуман те новце опет и однео. Како се ова раснра и „истјазание" про тив ТеоФаеа свршило, о томе вема даљега тр &га, но вије дуго трајала, јер но гласу ' нротокола умрлих,. као што је Рајић својеручно забележио, умро је игумав ТеоФан 24. анрила 1779., баш кадаје у манастиру био владика Арсеније Радивојевић „с прочим в' то времја бившим в' комисии лицам". Сигурно су ови хтели против игумана истрагу спровести, те га је можда од узбуђења каиља ударила.

Ко иознаје манастирски живот. те зна да се међу калуђерима често због крајцаре изроди највећа свађа и омраза ; тај ће лако моћи увидети, да је и овде материјалцо питање морало бити пов >дом неоугласице између архимандрита и игумана, а из „истјазанија" се види, да је ТеоФан био трошаџија и човек лаке руке, а кривицу за то хтео је свалиш еа сиротог архимандрита, који је у свом рођеном манастиру често био жељан и доброга залогаја. Такав одношај морао је угецати и на душевно расположење Рајићево с тога се у толико више морамо дивити, како је у таковим приликама могао толико написати и сгворити! Смрт га ево опрости једног од најљућих му гонитеља. Да ли је иосле смрти ТеоФанове дануо душом, видићемо даље. Постоји из г. 1777. један „Вевсћга ђип§ с1ег јга 1бћ1. ТзсћаИт^еп ВаМаПоп НеоегкЈеп пЈсћ^ ип1г1:еп С11и§1ег-к1о81:ег Ко\ т Иј ћебпсЈНћеп ОеЈзИ■ сћеп", који је попис састављен за цар. и краљ. ХоФдепутацију од комисије, којој је на челу био иознати нам нам већ капетан 2о11пег, а потписали су ту кчнскрипцију калуђери и владика Арсепије Родивојевић, као и архимандрит Јован Рајић. Прво место заузима у коес криицији архимандрит, о коме стоји во развим рубрикама забележеео ово : „Јоап пе8 Ка1сћ 51 Јаћге аК, §ећиг(;1§ аиз Каг1оту11;2 1п бугинеп. Аппо 1772. Јп (ћезет К1оз1ег а1з Мопасћиз е1п§ек1еј<3е1, ћ1егаи{ јт пећтћсћеп Јаћге иит Рг1ев1:ег ипс1 АгсћЈтапЛгИеп §е\уеуе1: уогс1еп. — Везог§1 с31е §е181.Нсће ВЈзслрћп (!) ипс1 зопзИде 8ее1 8ог§е 1 п (Зет К1ое1:ег. ОеЈзИ^е Сгааћеп : %лп/, ћезогк^еге ^УкззепзсћаЛеп: Тћео1о§и8, БоотаИсиз ипс! МогаИз. Кес1е1: ип(1 8сћге1ће!:: ШугЈзсћ, ВакаЈпЈзсћ, Беикзсћ ипс1 Нип | §апзсћ. ОегзеЉеп 8ЈНеп и. аивбегћсћез Ве1га§еп: Наће! пасћ 2еи§П188 с1ез Неггп БЈбсобап ВЈ8сћоГе8 §аг кејие 1Јп1идеп(1еп, зопскгп (Иепе! ги Миз(:ег ип(1 ВеузрШ а11еп К1о81ег§еЈ8^ћсћеп". За вамесника ТеоФана Петровића нише, да је 51 годину стар: ћаћ кете А^јззепзсћа^еп, ип(Ј ћа4 пасћ 2еа«пЈзз егз!:етећп1еп Неггп В1зсћо1ез ^аг кејпе [Јп1иуеп(1еп ипс1 18Ј: зећг ЈпесЈбат и ги1и§ (!)"