Српски сион

Бр. 30

СРПСКИ сион

С тр . 477.

вле Т ^ригоријевиЛ, за 7 парусија, из Лединаца ; Стеван ПоиовиЉ, из Лединаца за 2 парусије; Михаил НиколиЛ, за 8 парусија ; Георгије СтојковиЛ; Пантели/а Ата* насијевиЛ; Јова МилаковиЛ, из Н. Сада; Јефта КаЛански из Н. Сада; Теодор Еужаш из Госпоћинаца; Плија МеценовиЛ и Јеремија Вешкови /? из Веочинн, по 100 фор.; Пригорије от МиковиЛ , 100 фор ; Атанасије КостиЕ и з Беочина; Таврил СтанимировиЛ, из Футока; Марија -ј~ Ми тра МилошевиНа 100 фор.; Коста Мачван ски; Сима СавиЕ, вз Футока Димитрије Димша , из Футока 100 фор.; Јосиф Еа натај; Теодор Варашин , ман. служитељ; Теодор МађариЛ, из ман. прњавора 100 фор.; Михаил ПоиовиК ЈГазикин, из Лединаца; Лазар БулиЛ, из Н, Сада; зватније прилоге: Михаил Ћиколип , 1693. фор.; Теодор НиколиЛ, из Н. Сада, трапезу од мармора; Јован ПециковиЛ, из Земуна сребрно кандило. * * * Из поменутог протокола, види се, да су прилози манаетиру овамо од 1770. све слабији бивали, док нису 1880. скоро са свим престали. Из наведених се овде добровољних прилога види, да је у XVIII веку и манастир Раковац, као и остали наши манастири, имао врло леп приход од милостиње. Милостиње се у знатно и одржавале у то време наше манастире. Данас нису манастири спали на ми лостињу, него данас они дају и поједин цима и прилажу на црквено-народне цељп.

Школска фундација барона Николе Пејачевића. Д. РУ чланку „Два пигаа барона Николе Пејачевића" у п. бр. позвали смо да нас извесш ако ко ппа зна ппа више о реченој фундацији. Пре него што је изишао поменути наш чланак, ми смо знали да ностоји једна књижица о румским школама, коју књижицу и сами имамо, ал како је не могосмо наћи, умолилисмо г. пароха Марка Шаулу да нам је

пошље, јер смо држали, да ће у њојзи бити ма шта напоаенуто о помеаутој фундацаји. Г. Шаула нам ју је послао, и нисмо се цреварили у нашој претпоставци, јер у њсј се вели ово о њојзи: I Фундација барона ПејачевиЛа: „Ово је само преповетка, а у самој ствари нити је кад постајала, нити ће постајати; овде је само зато стављам, да виде људи какве је бое. — Дакле: Огариег доба људи о овој фундации овако причају : Блажене памети упокоени, и у блаженој обители сад налазећи се ,,Барон Марко Нејачевић", на школе румске завјештао је био село Инђију, и поље ЈБуково (Рге<1тт Бјикоуо); и подигао је једно здание у Руми на један сират узвишено због тога, да се ио њеколико деце из свију 12 села спаилуку његовом принадлежећи, у Руми школовати, и од тиј добара издржавати могу. Сад како је после смрги његове, њеки «д насљедника и илемеаика његови, то иреиначио, да умјесто ови добара у нарави, њешто у готовом новцу, и то незнатно па и само на корист Римски школа плаћа; као и здание ово, благу намјеру имајућег завјештатељз, само Римокатолици уживају, није ми познато. — За здание ово њеки старци овако причају: Огари наши, боећи се да дјеца наша, у ностне дане од Швабчади не би парченце колача, или сира заискала, и са тим грјех на невину њиову душицу нанео, договоре се те се са школама иоделе, и тако колосално ово здание Римљанима за употрељење оставе. — Ово здание јошт и данас Римокатолици уживају!" Књижица ова, у којој се ово налази има наслов: „Постанак фондова школа српски у Руми". 8° 21. Наиисао ју је Милутин Ратковић, бивши парох румски, а по том игуман ман. Раванице. Шлампана је у Н. Саду 1868.

ЛИСТАК. В е с т и. Епископски састанак — конФереција. У понедељнпк пре подне одржала су Високпреосвећепа Г. Г. Еппскопи свој састанак, на ком су решили: да се писмено пзјави Његовом Величанству краљу Фрањи Јосифу I. дубока захвалпост на указаном саучешћу приликом смрти благопокојног Патријарха