Српски сион

Б р . 32.

СРПСКИ сион

Стр 509.

стране по четир стола за урођенике резервирају, издана ј. К. А. на мњење и предлог. Узет на знање извептта) Ј. Ј. правника и патомца стипендијске закладе Петра Божића, да је из неких предмета колоквирао. — На молбу 0. К. из Т. Кањизке издати су овоепарх. фискалу спзси, који терете ј. М. Д. — Издати овоепарх. фи скалу списи, који се односи на ирелаз у унијатску конфесију јером В. П. и његов грзђ. брак. — Издати овоепарх. фаскалу списи, који се односе на тужбу И. Ј. из Кетфеља против .ј. С. Ј. Дозвољено продужење рока за 8 дана ј. М. Д. да се изјасни на тужбу А. С. из Т. Кањиже. — Поверено окр. протопрезвитеру Ј. Н, и ј. М. Г. да спроведу истрагу услед међусобне тужбе ј. С. Ј. и М. Г. у Мехали. — Растављен брак између Ж. 3. и А. рођ. Р., надаље између Д. 0. и С. рођ. Ц. — Поднесени су спиеи од више бракоразводних парница високодостојном М. Ц. С. — Решено свга 96. предмета.

Одговор на т ,Предлог правоел. ерпеком евештенетву Карловачке митрополије". У 26. бр. „С. С." о. г. изнео је брат Н. А. предлог, да оснујемо „новчанп завод прав. срп. свештенства карловачке митрополије". Предлог брата Н. А. добар је и користан, али ипак држим, да ће са остварењем овог умесног предлога тешко ићи, док не створимо свешт. удружење и не побољшамо материјалне прилике једног дела свештенства. Ако осећамо искрену братску љубав један према другом; ако хоћемо да побољшамо материјалне прилике једног дела свештенства и оснујемо свешт. новчани завод: онда морамо тежити, да прво створимо праведнију свегат. дотацију. Ни код једног сталежа не ма тако велике разлике у дошцији, као код свештенства, и с обзиром на праведност, требали би сами да је уредимо, а не да чекамо, да други ради за нас, а без нас. Ва стварање нове праведније свешг. догације најкомпетентније је свашт. удружење. Ако се не зарам, има браће свештеника, која су против свешг. удружења ли ради добре парохије и сесије, јер се боје, да ће свешг. удру^ење радити на праведнијој дотацији. Је дино уређењем праведније свешг. дотације могу се побољшати материјалне прилике једног дела

свешгенетва, и они ће данути душом и не ће се задуживати, него ће аоћи узимати деонице ири оснивању свешт. новчаног завода. Ако се створи свешт. новчани завод ире него што се праведније уреди свешт. дотација, сумњам, да ће сва браћа свештеници бити деоничари. При оснивању свешт. новчаног ва» вода више се мора полагати на то, да сви свешгеници буду деоничари, него на то, да се све деонице распачају. Заам да ће бити браће свештеника, који ће узети више деоница, али тешко ће узети деонице браћа на VI кл. иарохије без сесије, са шголарним приходом испод 100 К. и поред тога неуредном платом. Зар је до узимања деоница оном брату, који чека за својом илатом годину дана и више?! Зар је мало браће која се задужује само радч неуредне нлате, зар је и том до деоница? А тек не ћемо узајимати за деонице! Уједно треба имати на уму, да браћа на слабим парохијама имају неуредну плату, и ?ко хоћемо да сви буду деоничари, онда морамо уредити боље и праведније свешт. дотацију. Не знам како друга браћа мисле, али ја мислим, да би боље било, да се прво праведније уреди свешт. дотација, и тек онда ствара свешт. новчани завод. Признајем, да иаа браће која врло лепо излазе на својим парохијамч, некима се скоро прееипа, и добро би им дошао свешт. новчани завод, али шга ћемо са оном браћом која оскудевају. Зар њима не треба помоћи? Свакако да би требало прво њима помоћи и тек онда стварати свешт, новчани завод. Дуже можемо чекати са оснивањем свешг. новчаног завода, него са неуређеном и неједнаком дотацијом. Док се не ствсри свешт. новчани завод, свештеници се могу испомоћи у новчаним оскудицама српским з^мљорадничкпм задругама, а с мање улога и капитала. Зато свешгеници треба да оснивају сраске земљорадничке звдруге, на ће се моћи и сами љима користити, а уједно својим знањем и радом и задрузи и својим парохијанима рука помоћи бити. Кад би старији и заслужнији свешгеници долазили на боље парохије, а не би одлучивала, протекција, или кад се не би и недозвољеним средствима долазило до бољих парохија; ииак би боље било, јер не би појединци били осуђени, да целог живота кубуре на слабим царохијама, не би осећали рђаву страну данашње дотације, Једино ради тога, што не мају иротек-