Српски сион

С тр . 510.

СРПСКИ сион

Б р . 32.

дије и не ће пошто пото до ње да дођу, а тако исто, не ће ни митом ни недозвољеним средстнима да дођу до бољих парохија. Не ћу овде да спомињем разне злоупотребе, које се за љубав бољих парохија догађају, него само то спомињем, да би једини избавитељ од свега тога била праведнија свешт. дотација. Предлог брата Н. А. леп је, добар и користан, и нико не ма ништа против њега, али ииак држим, да прво треба расправити питање хлеба, и створити праведнију свешг, дотацију, и.тек онда. кад смо сви осигурани и ситуирани, можемо стварати свешт. новчани завод. Зато, браћо у Хрисгу, кад се састанемо на свешт. исновестима, поразговорајмо се о свешт. удружењу, дотацији и новчаном заводу, и изјаснимо се о свему. Е. С.

Други Осврт Д. Руварца на чланке г. Јована Јеремића „Сабороки изборни ред од 1870-/1. оа црквеног гледишта". 1901. изашао је мој „Осврт" на члаике г. Ј. Ј. „С&борски избореи ред од 1870./1. са црквеног гледишта", што су прво изла зили у овом листу за 1900., а иотом су отштамиани у засебну књижицу. На тај је мој „Осврт" одговорио г. Ј. у нвзу чланака у овом лиуту за 1901. год., које је такође отштамоао у засебну књижипу. Ја сам одмах наиисао и одговор и ва ове његове чланке иод насловом ,Други Осврт". А што исти није изишао у своје време, и што тек сада излази, узрок је то, што г. Ј. и иријатељи му зеадоше убедити благопокојеог Патријарха Георгијз, да еам га ја у своме „Осврту" преставио као превртљивца, и наметнуо му се за учитеља. На основу тог њиховог пријатељског корака, на св. Георгија — свој имен дан — јавно ме је благопокојни Патрајарх изобличио пред искупљеним свештенством, које му дође да честита имен дан и дође по благослов архијерејски. Ја му не хтедох у тај мах еишта одговорити, оћутао сам, ал сам носле отишао к њему, и уверио га о са свим противноме, а подједно сам му рекао и то: да ће се

он јогп за свога живота уверити о томе, ко је Митар Руварац, а ко је Јеремић, Векићи, Магарашевић г. остали му тадашњи „доброжелатељи 14 , који уживаше што онако прођох. Подједео дадох реч, да ја одтовора свога на г. Ј. чланке не ћу за његова живота штампати, шго и уччних. И пошто он саца оде Богу на истиеу, ја ево изно сим свој одговор спремљен 1901. на поменуте г. Ј. чланке. Ну, пре тога, нека ми је дозвољено да ово насноменем. Благопокојни се Патријарх Георгије уверио на скоро носле реченог изобличења, и ко је Јеремић и ко су Бекићи, а знао је и за шуровање Магарашевићево са радикалима о мајском сабору. А знао је добро и како ће се они по емрти његовој нонашати. Шго је ое пак поред свег тога обасипао и једеог и другог великим доброчинствима и благовољењима и над њима и над доцом им; то је друга ствар, и о томе не ћу за сада још да говорим. А благопокојни је Патријарх Георгије још за живота увидео, и ко је Митар Руварац, који и ако нисам ни тражио, нити уживао од њега каквих доброчинстава, еисам ни за живота му, а не ћу еи после смрти му икада шуровати са његовим иротивницима и нападачима, нити частити их и ићи им на част, а још мање ићи испод руке са радикалским „вождом", што даје благонокојни Патријарх Георгије могао видети, узвикнуо би : зар и то, и тако брзо! У осталом, као што је била мана мање више свију наших митрополита-патријараха, да су волели и одликоваш и награђивали улизице и дошаотаче; ту је ману имао и благоиокојни Патријарх Георгије, који и ако није слушао дошаптаче, ипак их је примао и дао се од њих хвалити, и много им чивио добра, и ако је знао, ко су и какви ће бити тек после смрти му. Ну, да ће не само поменути, него и многи други, које је он извео на видна места и много им чинио и гледао кроз ирсте, одмах после смрти његове онако се показати веблагодареи, и шуровати са његовим највећим противницима; то еије