Српски сион

Б р . 83.

СРПСКИ СИОН

С тр . 519.

што народно-црквени сабор није донео закључак — одлуку да ли данас важи, чл. XI. или XII. поменутог уређеља који би закључак морала круна потврдити, као што је поступано 1902. при донагаању одлуке у погледу тумачеља односно допуне уредбе о прив. уређењу епархија. Све дотле, стоји на вољи административним одборима односно епархијским скупштинама, да обављају взборе ако хоће и по XII. чл., до донашања поменуте одлуке односно њене потврде у по глоду по ком се чланку имају обављати избори за епарх. скупштине, и не ма права ни с&м нар. цркв. сабор да доноси закључке о ваљаности или неваљаности избора по XII. чл. Он има права да донесе у том погледу одлуку, коју прво мора круна потврдити. На основу оваког схватања изабрани су и примили су се избора у конзисторију радикали: Паја Зековић, Антоније Апостоловић, Јован Магарашевић, Петар Милојчић, др. Жарко Миладиновић, др. Миливоје Бабић. др. Јован Радивојевић, др. Миша Анастасијевић; у адм. одбор: Евгеније Дамјанов, Милан Младеновић, др. Лука Ристић, Јован Татић, др. Младен Лисавац, Јован Ђуричић Виорац, др. Светислав Новак. Истина мало чудно изгледа за једног др. Жарка Миладиновића, познатог тумача и зналца наших автономних уредаба, да се могао примити чланства од такве скупштине, и ако је познато, да је оно његов предлог, да саб. одбор 1903. донесе свој закључак бр. С. 0. 3106. 3107. и 3108ј628. по ком се избори имају обавити по XI. чл. А још чудније изгледа, да је он на скоро после еперх. скупштине, као референт у седници саборској од 31. Јан. о. г. изјавио и предложио, да је како рад арх. епарх. скупштине од 25. Нов. 1903., тако исто и 30. Нов. 1906. протизаконит, па да се унипзте погато избори нису обављени по XI. чл. него по XII. чл., — гато је крњи сабор и усвојио. ОвЕКО гато може учинити само да-

нашњи српски радикал, ал не човек од знања, образа и карактера. Народно-црквени је сабор у свошј XXVI, седници — крњој седници — на предлог референта др. Жарка Миладиновића као што рекосмо. прогласио рад епархијске архидијецезалне скупштине од 25. Нов. 1903. и 30. Нов. 1906. за противзаконит и уништио га, те и ако је унигатио рад епарх. скупштине од 25. Нов. 1903., па наравно и изабрани адм. одбор од ње, сабор је — истина крњи — на предлог Миладиновићев једногласно закључио, да пређашњи (онај од 1903. ког је сабор прогласио за незаконит) распише нове изборе за епарх. скупштину по чл. XI. У целом паметном свету, познато је, да закључак једног вишег тела има обавезне силе и моћи за ниже тело тек од оно доба, кад му се исти закључак достави, односно кад он постане правомоћан. Јер све да је поменути саборски закључак и био достављен арх. административном одбору, што није још ни до данас учињено, а не би био потврђен од круне; не би га он морао уважити и покорити му се, него би имао право да уложи против њега уток. А имао би право да уложи против њега уток с тога, што је XII. чл. привременог уређења епархија створен по XI. чл. т. ј. према тадашњем броју у Архидијецези. Па као год штр је по XII. чланку од 1871. па све до 1902. у свима епархијама бирано по XII. чланку, и као год што је сабор 1902. донео одлуку, а круна је потврдила у погледу неких чланака из привремене уредбе; тако се исто само тим путем може и XII. чл. ставити ван крепости. Овако је у целом паметном свету, ал код наших радикала и радикала-демократа није тако. Они се дадоше бирати за чланове епархијских власти од скупштине — чије су и они били чланови — изабране по XII. чл. и при верификацији не отворише уста о незаконитости избора, а у сабору