Српски сион

Б р . 83. /

СРПСКИ сион

Стр. 523.

Георгије расииао је на гомиле благо новинариша, који ће да га бране. Само та свота прелази милион. — Давао је велике своте, кад су за време Тисино и Ванфијево били избори носланика. — Она земља, што је породпци купио, износи силне хиљаде јутара, а вреди много милиона". („Заетава" вечерњача бр. 173.). А у 174. бр. рече: „А даљски спахилук колико доноси годишње прихода, види се из овога: За 17 година пзтријарховања Вранковићева, купио је његов зет управитељ властелинства 28 хиљада ланаца земље^ које данас вреде, јер је цена јако скочила, око 17 милијона круна, а готовине сада има више мплијона круна". Кад тим „милијонима" додамо још најмање ми _ лијон и по круна, што је иатријарх Георгије утрошио у добротворне цељи и што је остало у његовој оставини. а уз то, да он није џебрачки живио у двору, као што је било владика, који су проводили за 2 К. у манастиру; — онда се јасно види, да уредник „Заставин" не ма појма о мплпјону, а камо ли о милијонима. Е, јвСМО Т^рци! Сомборска „Слога" у своме 30. бр. доноси ову белешку: „Умро је патрпјах!" бираће се нов патријарх! И то одмах, сутра, прекосутра, тако мисле наши радикали. Ваља се приправљати за избор, па држ олепи, и окречи споља бар унакажену кућу пок. Пере Стојковића. Истина да су оџаци у те куће срушени, да кров прокисава? да је ивнутра та кућа права рушевина; ама батали' доста је кад је споља гладац, та народ и тако не загледа шта је изнутра." „У осталом штато чини, што се зидови и оџаци руше! Та ето руши се цела црквено школска автономија наша под управом наших патентпраних народних зидара, па ипак ником од тих вајних усрећптеља народних не пада на ум, да би ваљало не само допадљивим фразама опсењивати простодушни народ наш, него и озбиљним и сложним радом дозидати и подизати оно, што се баш услед радикалске немарности тако брзо руши." „Кречите само, кречите, продужујте опсенарски занат ваш, и доказујте лаковерном свету, да је бело оно, што је у истини црно!" Покојни је др. Иера Стојковић оставио своју кућу за вишу женску школу. Како је сомборска цркв. општина, коју је он одредио за извршиоца своје оставине, савесно испунила вољу његову; види се, у каквом се стању она налави данас. . И кад тако ради једна сомборска општина;

шта се онда може претпоставити од сеоских општина! И је л' чудо, што се свакнм даном све го више српских родољуба разочаравају, да оставе легате на добротворне цељи, кад виде како се несавесно рукује са легатима. Тако и кад човек види, како се већином раздају несавесно и стипендије; није чудо што су многи изгубили вољу и да остављају стипендије на сиромашне ђаке. У осталом је већ и крајње време. дп се престане једноа са остављањем стппендија на сиро машне ђаке, пошто их и сувише имамо, кад и онако од стипендиста слабу корист наш народ има. Кад човек погледи по нашој интелигенцији, иа види, каквих све не ма кожодера, који су уживалп стипендије; мора да се згрози! Карловачка опет „Српска мисао" доноси у своме 51. бр. ову белешку: „Свештенички конвикт. Као што смо извештени, нови је управитељ затекао у новој згради свешт. конвикта толико нереда и свакојаке нечистоће, да је управо за дивљење, како је могло доћи до тога. Зграда је нова, од две године, и за сада се може рећи да је потпуно загађена. Но тврдо се уздамо, да ће нова управа до почетка школске године свему злу наћн радикална лека, те да ће питомци тога конвикта у будуће уживати потнун ред и чистоту, како се то од оваких институга с правом очекује". Како се код нас свака ствар узиаа и схваћа са страначког гледишта; није чудо што је радикалски „Народни гласник" у 63. бр. држећи да је г. професор Магарашевић самосталац, брже боље похитао да подвали самосталцима какви су њихови људи на управи, на што је „Српска мисао" у 52. бр. у белешци: „Казаћу ти, да ми не кажеш" одговорила: „У Карловцима о томе нико ништа не знаНапротив зна се, да је проф. Магарашевић у дебе лом пријатељству са неким овдашњим „првацима" радикалским, којим се пријатељством ни један од самосталаца не иоже похвалити. А каквих је начела дотични професор, о томе ће се Земунски радикали најбоље у своје Карловачке сабраће моћи известити. „Земунеки Гласниче", натрчао си као зец на Слаикамен! На здравље!". Нас се не тиче, које је странке г. про®, Магарашевић — чудно нам само долази, да се код данашњет нашег партизанства, не зна нп то и да се морају странке препирати, које је страике један професор, који је прејурио 50. годину и који је до јуче сматран за патријарховог човека (а тек благопокојни Патријарх Георгије није био на сааосталац