Српски сион

С тр . 522,

СРПСКИ СИОН

Б р . 83.

људи којима је црква девета брига, а њино добро прво. Ово дежи и у интересу самог угледа мађарске и хрватске владе, јер се свакојаки гласови проносе и о томе, ко и зашто се заузима за потврду поменутих закључака и избора патријарха Нека меродавни не забораве, да до сада није ни један закључак наших нар. цркв. сабора био потврђен пре, него што је на њега јерархија пристала. А јерархија је учинила на многе закључке саборске свој приговор, и ту околност не треба испустити из вида. Досад нам се с владајуће стране замерало и забрањивало терање политике на наншм нар црк. саборима, Сада ми молимо владајуће, да их и они не терају. Ми се тврдо надамо, да ће председник кр. уг. министарства преузвигаени Г. Векерле причекати са потврдом саборских закључака дотле, док се не изабере нов патријарх, што би најкоректније било, ако се хоће реда и мира у нашој цркви, и да се не ће повести за струјом, којој је најмање стало до реда и мира.

*5* АРХИДИЈЕЦЕЗАЛНА КОНЗИСТОРИЈА У НАРЛОВЦИМА, овим обзнањује, да Ф,е у уторан, 28. августа (10. септембра) о. г. нао на дан четрдесетнице смрти Његове Светости блаженопонојног Патријарха српсног Георгија Бранковића давати после св. литургије шестонедељни парастос у св. ваведенсној горњој нарловачкој цркви. у 11 сахати пре подне. У Нарловцима, 18. (31.) авг. 1907. АРХИД. НОНЗИСТОРИЈА.

ЛИСТАК.

В е е т и. — Свештеничко удруже&е. Свешгенство протопрезвитерата личког приликом заједиичке исповијести једиогласно је прихватило мисао, да ее оснује свештеничко удружење и изабрало је одбор, који је овлаштен, да га ваступа, док се удружете не оснује. У први мах за одбор прима и даје обавјештаје свештеник Никола. Мајсторовић гимназијски катихета у Госпићу. Писмо Високопреоове^еног Г. др. Никодима Милаша, проти и реднику „Весниуа сриске цркве" Стеви Веселиновићу, послано из Рогатца-Ројича 22. нр. м. „Високопречасни о. протопрезвитер! Јутрос сам дознао од једног господина, који је дошао овамо на лијечење, да сте Ви са својим потписом у „Веснику српске цркве" грдно напали на моју личност, и то поводом неке биљешке у задарском црквеном листу „Гласник" о Вашој књизи противу другога брака свештенослужилаца, за коју биљешку искључиво је одговорно уредништво онога листа". „Тај Ваш нападај, који би по ријечима истог оног господина, био једнак нападају на мене прије неколико година каноника Франкија, ја нијесам прочитао. Међутијем, обзиром на односне везе врло деликатне нарави између мене и Вас, ја морам вамолити Вас да ми изволите казати: шта Вас је побудило, да ме јавно у штампи нанаднете, и да хулите онога, којега сте Ви исти у Задру сузним очима молили, да би се примио митрополитске катедре у Београду, јер да од тада постојећих епископа у Србији није ни један достојан да иостане поглавицом цркве у Краљевини". „Изволите ми ово чим прије саопштити, како би могао довести то у свезу са оним Вашим интимним равговорима са мном у Задру и са односним Вашим писмима. — Рогатац, 22. јула 1907. Епископ Никодим Милаш". Овај не зна шта су то милијони ! Једномприликом бесмо у једном селу са једним господином, те у разговору са месним парохом, исти веселник поче уздизати дарежљивост патријарха Германа, поче од хиљзда па дотера до милијона. Оставши сами, рече нам господин: овај попа не зна, шта су то мплионп! То исто можемо и ми данас довикнуги паметном уреднику „Заставе". По његовој памети и схваћању „патријарх