Српски технички лист — додатак

ОТРАНА- 82 - из

или израчунали, једина, а) основа за израду. | ових пројеката.

Сад је још на реду испитивање последњег

"важног чиниоца за одредбу корисног пресека,-а

У количину свести нам тое

те је: нанос пи састав дна и обала реке. „(Свака река носи више или мање наноса

(талога), као: камење, шљуњак, песак или земљане и вегетабилне материје (блато и муљ). Сав овај материјал добија река или од својих притока, канала идр. или од рушења њихових и својих сопствених обала. И ако се код једне реке, дотле самој себи остављене, регулисањем и утврђивањем свију обала, количина овог наноса и талога поступно смањује, ипак није могуће | у На која начин! бива кретање наноса (бвде се подразумевају и све његове горе помећуте врсте), до данас није потпуно утврђено; “у овоме су чињени покушаји —- истина само/у малом обиму.

Као важно радове на овом пољу, помињемо:

Риђуле“ (Ретејрез 4' ћудгашапе 1), Насеп (Напађдећ, 5ибше 5 8. и 5 21), Оегпђего (Денић не #ит Вашуезеп 1875) и Носћепђигтсег (Сгецећлеђађеувошпе пта Етбепо еззепдет. Стетуданег 1886, етра: ђеј Бпвећвати).

' Да ли се шљунак или песак добијају треБем крупнијег камења или не, нећемо овде сад ам доказана је ствар дасе у грани-

“ пама једног и истог дела реке, налази наноса

различне крупноће (величине); но ово се може објаснити великом променљивошћу на брзини код нерегулисаних река. Даље, познато је, да реке већ и при незнатном кретању воде носе собом растворене земљане и вегетабилне материје: при јачем носе ситан песак, а при још јачем шта више водом тлови крупан песак и шљунак; иначе обично овај грубљи нанос (камење, шљунак и песак) котрља дном. (ве реке за време велике воде носе више наноса, но при средњем и малом водостању. Реке. саме себи слободно остављене, или код којих регулација још није потпуно довршена, при вишем водостању навлаче талога местимице — у спрудовима —-; док код малог стања, матица вијуга између ових спрудова. а због мале брзине која је сем тога ресултат мањег релативног пада — не вуче собом „готово никаквог или

вр ло мало наноса. ђе

| О-овоме-ве најбоље: уверавамо_ сондирањем | (Реите), за _шта--је- "најбоље употребити две мотке, од којих једна има) на доњем крају утврђен један котур 0, до'бдј; т пречника —= према-њиноћи—наноса ; а друга се—доле-за-

НАУКЕ И ПРАКСЕ.

врштује— у“ туп гвозден врх од Ољо до От

БРОЈ 1. 8. и 9

пречника. Шрвом мотком мери се дубина во“. де од огледала до горње површине покретног А)

дна (наноса), док другом пробијамо овај по"кретан део до. сталне подлоге. "Како шљунак и песак кад је у миру, као- "код-језера-и–др. даје више отпора продирању овакве једне мотке, но кад је у кретању, то ће она у опште код реке проћи само кроз покретан део наноса у њеном кориту. пажљив, мотке, те иста може сада п дубље да продире, нео_би нас довело до“ погрешних“ ресултата. При "овим истраживањима_ипак“ уверићемо 85: да-је при великом водостању нанос/на "већој дубини покретан, код средње и обичне воде_према— ступњу регулшеања — креће се нанос или на целој ширини дна или само на најнижем

његовом месту а=у- слоју извесне дебљине. Код мале воде на местима на прелазу између спру-

дова, наноб се обично никако п не креће, изузев веће дубине код конкавних обала. Код врло

јако вештачки сужених река примећује сеп

при малом водостању. живо кретање наноса.

Задатак је регулације река, да ово нејед- :.

нако кретање наноса преобрати у једнако. Галог код једне регулисане реке не сме се тако кретати, да образује спрудове, него његово кретање дном реке мора. бити равномерном брзином. Под речју „дно овначаваћемо у будуће онај део пресека, који је обележен кретањем наноса. При сваком птоатом водостању, код једног дела реке са нецроменљивим падом, кретаће се нанос само до једне извесне величине, облика и дебљине, према брзини воде, која на њега дејствује. Да би постигли и одржали једно равномерно кретање наноса, треба пресек реке тако да конструшшемо, да се у дну. изазове ова“ одговарајућа брзина пл да се пста трајно одржава. Овај задатак може само тако да: буде решен, ако с једне стране знамо зависност наноса п брзине, а с друге, ако нам је позната количина. наноса, која за једну секунду дотичном партијом реке пролази. Но првом -нитању чињена- ву врло-мала, а по-другом – до" сада готово никаква опажењаш покушаји. Код немачких река, на првом месту стало је до тога, да се сувишан нанос отклони, а чим ово буде у потребном обиму извршено, треба се побринути за равномерно кретање

осталог наноса, који буде даље реци правилно

довођен. Да се први задатак испуни нужно је, да се дебљи слој талога стави у кретање, но што је то за испуњење другог задатка потребно. Треба према овоме рад тако удесити,

При овом“ послу треба бити. јер вода брзо испере нанос око врха.

његову.

дендрит