Српски технички лист — додатак

ИЈА 2 | | |

БрОЈ ". 8. и 9.

да. се с почетка уведе већа брзина у дну,

" доцније (кад се уклони сувишан талог) може

да смањи проширењем профила, или ако не то,

а оно, да се за решење првог задатка прибегне вештачким срествима — машинама за багеровање.

Ако нам испадне за руком, да одредимо дебљину слоја покретног наноса, непосредним мерењем, то ћемо моћи из довољног броја попречних профила, а за разна водостања да изнађемо и за свако ово стање просечну величину пресека површине покретног наоса

о количини наноса у кретању. Овде, разуме се, није узет у рачун онај нанос што водом плива. Са" обзиром на- ел. 6, јасно је, да се ова површина / никако не креће брзином го; јер т) представља само воде на горњој површини дна. Брзина кретања наноса много је мања, због знатног отпора. трења, а поступно опада одозго на доле, до непокретног дна, где је равна нули. Ако сад поставимо једначину 3 количину (0) наноса, који прође кроз један пресек, то имамо да је: 16) где је коесициент / на сваки начин мањи од 0,-. Овим-шутем-иљући, могли би на исти начин, као и код количине воде — како—омо-раније радили—= да нацртамо пи линију количина наноса. И тада би пали па да из те криве линије нађемо оно стање воде, при коме се одводи просечна годишња количина наноса. И према томе, овоме водостању одговарајућа средња брзина у дну, била би она, коју бп требало

( А « у о |

_да узмемо у рачун при одредби нормалних · профила.

Далп је овај начин испитивања и мерења код свију река са успехом могућ, још је отворено пштање, пошто се још врло мало има

искуства у томе правцу. И ако је опажање и

мерење кретања наноса од врло велике важности за правилну оцену и обраду река, то је на жалост томе, до сада, врло мала пажња обраћана. |

(са ј ознаг | ченог у сл. 5), а отуд и да пзведемо закључке

Напред изложени начин мерења биће у

више случајева излишан, ако је хидротехничар, коме је поверена израда пројеката за регулацију, у опште упознат са карактером реке тако, да ће из искуства или из малог броја мерења моћи, у предњем смислу, приближно да одреди оно стање воде, при коме наступа равномерно кретање наноса; то ће бити према регулацији, обично или средње водостање. За ово стање

ШТУДИЈЕ 0 РЕГУЛИСАЊУ РЕКА

„СТРАНА 83

тада треба снимити већи број попречних про /|-

Фила У, ширину огледала воде В и средњу | дубину #. Кад из линије за количину воде узмемо одговарајућу количину (), налазимо средњу бр-

зину у профилу: Е. а помоћу једног емпиричног )

обрасца наћи ћемо вредност за брзину «, која овом 2 одговара. Тако нађену вредност за брзину «о узећемо у нашем рачунању нормалног профила.

Што се тиче односа, који постоји између средње брзине прп дну «ш, имамо врло мало пода на А. 0 НЕ на води, као . о лаб (Ретотрев 4 Ћудга-

и-у— раулици шдие зводи, на о: основу својих познатих Ма а малим воде пм токовима, за овај

= | ДОК међу тим други аутори — као на 15 5 - - 3 его — стављају просто да је = по |

Више пута је овај однос између

брзине у дну и средње брзине на тај н: испитиван, да се опадање на брзини воде 0 |

огледала до дна, представи једном теоријском |

кривином: или једном параболом са вертикалном одн. хоризонталном осом, или једном логаритамском линијом. (На овакав начин добивени односи, писцу изгледа, да су за ове случајеве неупотребљиви, пошто су сва остала дата п обрасци ' добивени непосредним посматрањем п мерењем. ) -

(С тега су за наша истраживања употребљена мерења. извршена на Лаби. Као што је у одељку 1 поменуто; на Лаби је извршен од год. 1888. до 1886: велики тки број мерења, орзина — и то врло тачно; писац 76, извршених при средњој и малој води, а у профилима са прилично правилним кретањем воде, а са обзиром на брзину у дну. Пре свега требало је одредити у појединим вертикалима, ове брзине, но како је са обичним пинструментима ваперима (Исе па ител(е) немогуће непосредно мерење брзине на дну, то се та брзина морала ценити према линији брзина. Ако у сл. Т. са КОР означимо дубину једне вертикале, у којој су мерене брзине сц, и, и Т. Д. до ш, па је место, где је мерена ова последња брзина , лежало у већини случајева још за (0, т над површином „дна. Према томе вредност за «0, могуће је још' само цртежом одредити према,

од ових употребио је“

о сала. со

Миљанић ~.

та