Српски технички лист — додатак

СТРАНА 84

линији брзина пи "до иу, дакле продужењем те линије 4 ДО“ Да би сад из вредности за 20, у појединим вертикалима, одредили средњу брзину у дну целог. профила, применићемо исту методу за одредбу средњих брзина у опште. Овај начин показан је сл. 8: на линији #КО =

ширини огледала воде 8, пренете су у поједи-

ним вертикалама 1 до т вредности За 001. 05 |

и т. д. а крајње тачке спојене линијом 2КЈИС. Ако сада израчунамо садржину површине КОНЈЕ и њу поделимо дужином #6'——, то добијамо за количник средњу брзину на Днђ. 0. ; г0 Што се тиче односа о то је; ДАН "да

у ==

исти зависи, како у пој дубине 7, тако ну

злом профилу од средње 0 -

дубине “. Како је ба ;—0 однос » =1 и према

а 10 а овај однос са рашћењем

вредности 584 врло брво добија на величини, те : - 52 6 је било природно, да се за однов . оу | 20 | - = Е ; Ове за [1 Е Ј увме за основ једна општа једна-

( ф

| параболе, облика : Лу

0) 1 = -—- =

“

2! =

где се највероватније вредности за а и с одређују.

по методи најмањих квадрата.

Тога ради поменутих (6 покушаја подељени

су у три групе, од којих 24 долазе на најгорњи део реке са најјачим падом, до уточице Мулде: других 24 на део до утока Хавела са малим падом и последњих 28. на најдоњи део до Гестахта са још слабијим падом. Па је нађено за:

групу Га= Ори х = Ола групу Пга=жбвих= 0, групу Ш:га=0дљих= 0,5»

г 0 Према овоме вредност за [ 1 | изгледало

је да је под утицајем пада; јер смањивањем пада, вредности за а беху нешто мање, а заг нешто веће. Како су ове разлике незнатне, то ради упрошћавања рачуна није о овој зависности ни вођен рачун, већ је за с узета вредност О, Отуда је добивен овај образац:

у . 54

18) | ТЕ Е = 05 |% ___По овом добивени ресултати слагали су се са поменутим 46 мерењима тако, да се ова

ИЗ НАУКЕИ ПРАКСЕ

едиНИМ. вертикалама од“

или

БРОЈ 7. 8. и 9.

једначина | може употребити свуда тамо са до- К

вољном сигурношћу, где би прилике биле сличне онима на Лаби, нарочито у погледу кретања наноса“) -

"Овај ле важи за Лабу у границама за: _ количину воде О од 78 т до 608 пад 7 од Осооот; ДО Оббого; Е средњу дубину # од 1,8 т до 8, ти __ ширину огледала 8 од 84 т до 290 т. Да ли се ова једначина и преко ових пр

| ница и за виша“ водостања може да употреби,

те Мо АИ)

образац 18 за сада ипак да се употребљава.

"Што се тиче облика ове једначине напомињемо, да образац од Насеп-а (Веугестте Џез. а 1876 5 17), у коме је показан однос | између брзине на површју воде "Ори средње |

брзине о, а у једној вертикали, нашем под 18), и гласи :

сличан је о _ - | —_ 5) = Ољо

где је Хаген узео средњи полупречне Ћ, место средње дубине.

Ако нам је За. одредбу нормалног тро ла за малу воду позната брзинас у дну потребна за равномерно кретање наноса, то можемо лако остале делове профила да израчунамо. Дове-

демо—ли_ једначину“ 18) у везу са једном од

оних -у одељку Т за одредбу брзина (1, 8 или 10),

"то ћемо добити једну једначину за одредбу

одговарајуће средње дубине 7. Узећемо образац за Лабу (10):

М _ 06 /Ј • · || Ш једн. (18) добијамо : У (1— 05 5) = У

па дељењем ових двеју једначина добијамо:

Ху

355 9) |Ј = Аб • || • (1 <= 05 |)

Па како се претпоставља, да су за један п исти део реке с: п ./ познати и непроменљиви, то би према овоме и ! било одређено.

И ако су обрасци (10) и (18) чисто емпиричке природе и добивени рачуном вероват-

%) У додатку (стр. за сдаље) саопштени су ресудтати ових 16 покушаја на Лаби, У и групи иврачунате су брзине у дну по једнач. 17 и 18, тако дај. се подударање ових ресултата са

ресултатима добивеним мерењем може лако да увиди.

сумњати, док се противно не докаже | искуством. У оскудици тачнијих односа мораће |

1 | |