Српски технички лист — додатак

Број“. 8. и 9, ИЗВЕШТАЈ СА ЕКСКУРЗИЈЕ УДРУЖЕЊА. СТРАНА 18.

па:

Велик мађарски народ није Србима био само обичан сусед од памтивека! Не учи ли нас хисторија, да су оба народа једним кораком

раме уз раме ишли 2 — Нису ли оба та на. |

рода, понекад један ва други, понекад у борби један против другог, страдали 2 пи зар нису оба народа ове своје невоље у песмама опевали, у песмама, које су из душе једнога у душу друтог народа продиралем на утеху националне им свести, урезале се у срцима њиховим " Е Па камо узрока томе, што поносита и моћна

Мађарска већ у пуној мери ужива срећу, коју

собом- доноси културни живот, заснован на под-

лози од руде пи челика, а наша лепа отаџбина, коју је Бог тако обилно обдарио природним блазима, још једнако у тешкој борби снагу троши

пп као по мраку тумара, не би ли наишла на

ставу спасења г

Хајде да као пнжењери п архитекти створимо себи слику по томе: Као год што опруга на одбојцу, састављена из корена и чела, служи

као заштита пи, захваљујући својој еластичности

и јачини, троши унутарњи рад свој, те на тај начин уништава ударац који споља долази, тако су Мађарска као корен, а Србија као чело опруге, вековима храбро давале отпора навали псточнога —= да се опет послужим Кешеацх-ом,

— „натуризма“, жртвујући своју унутарњу снагу |

своје унутарње развиће, у корист мирнога напредовања безбрижних западњака у позађу своме !

(во је господо околност једна за коју нашим народима: Мађарима и Србима, велике западне културне силе, дугују признање, ако се т. ј. хоће, да у свету влада право, а не насиље.

Алп, као год што се код одбојне опруге

"по извршеном отпору и поступном попуштању

напрезања, прво корен смири, прво он поврати своју енергију јачине, докле треперење чела показује, да у њему још није наступила. равнотежа унутарњих сила, тако је исто, сретна, Мађарска већ добила времена, да се отресе онога, што јој је остало од натуристичне пнвазије Турака и да приљежним радом накнади што је пропуштено, докле се нама у Србији још једнако ваља борити са натуристичним погледима, који су се у нас још задржали из веома скоре прошлости.

Међу тим, веома цењена господо Мађари, и у нашој се српској отаџбини већ показује освитак манганизма, који срећу доноси. Једна, веома мудро вођена, јака и одлучна рука предузела је, да и нашу лепу Орбију поведе манганистичним путима. Један ђенијални вођ — чији се поступак у туђини и сувише рђаво разуме и

| наздравивши нашем Удружењу. – у

"Она је центар за намирнице које се набављају

4 сувише грубо тумачи — мора, ако Бог да, на- с сигурно постићи свој узвишени смер, да од | свога српског народа начини срећан мангани- (8 стични народ. ф

Значајно је, да је овај моћни, и за разумевање културних задатака инжењера и архитекта, тако инжениозно пријемљиви вођ Србијиног манганизма, искрен пријатељ Мађарске. | — И ми српски инжењери и архитекти при- | хватамо пријатељство које гаји наш моћни вођ п хоћемо да будемо пријатељи Мађарској. И ми хоћемо да јој пријатељујемо, не из хладна “ рачуна, не само по чисто здравој памети, него од свега -орца !

У име мојих драгих отачаствених другова п у своје властито имехузимам слободу подићи · мој пехар, на добро племенитога народа мађарског п његове срећне домовиле !

На ову лепу здравицу нашега председника, која је одушевљено поздрављена, захвалио се т. Циглер председник мађарског Удружења,

Х

По евршеној вечери, ма да су гости убили уморни, нису могли одолети љубазном нацаљи- | | вању домаћина, но су уз пријатне звуке једне | мађарске капеле продужили игранку до саме зоре;

Тако је проведен први дан ове у сваком. погледу лепе екскурзије.

Сутра дан 30. маја, сви су се као што је уречено, искупили пред варошком редутом и одатле су се чланови Удружења упутили, да по програму, а ту пратњи својих мађарских колега разгледају нови мост ланчани, који се подиже на ОЗаклетвеном тргу, док су женскиње отишле у пратњи неколицине мађарских колега и госпођа: Вукаштновићке п Кертегове, да раз- ге“ тледају Џарк-Клуб и Оперу. (7

Опис ланчаног моста доносимо као засебан | чланак у овој свесци..

Централна пијаца. Између модерних грађевина угарске престонице, видно место заузима Централна Пијаца. Њоме је не само изнесен напредак у цивилизацији, него су њоме поправљени и услови економије, хигијене и чистоће.

~

аи ел

како из саме земље, тако и из иностранства, и служи за продају на велико, без ичијега посредовања. :