Српски технички лист — додатак
т
СТРАНА 74
Централна пијаца је у (близини главне царинарнице а заузима простор од 1040017. Главна просторија њена широка је 20 ш, а две споредне широке су по 1. Између њих се налазе ходници по бт широки. ( лица окренутог царинарници налазе се канцеларије управе, санитет и т. д. У приземљу је контрола меса, биро за помоћ у случају несреће, чувари и једна ресторација. У првом спрату је контрола намирница и т. д. На другом крају
РАДЉ УДРУЖЕЊА
централне пијаце налазе се железничке и тро-
шаринске канпеларије.
Од централне железнитке. станице за робу, - одваја се је један колосек за централну пијацу, а
од њега опет један жрак иде на живинарску |
пијацу, која је једном улицом одвојена од централне. За стоваривање робе има широк кеј. Роба која. Аблази Дунавом довлачи се на пијацу једним „тунелом који излази у ниво доњега кеа. Осем/ главнога улаза има још четири за пешаке. ет је у нивоу плочника,
Боја улица. Испод целе зграде су подруми,
(тротоара).
а на 6 ш над подом налазе се галерије целом
жужином зграде, везане са приземљем на некоико места стеџеницама. У подрумима се сто-
варују намирнице, ту се налазе и апарати за |
грађење леда којим се одржава свеже месо п други нежнији производи.
Продавнице су у приземљу и на галеријама. Једна од њих је за продају на велико. Њу опелужује пи колски пут и железница, а подељена је на 60 места за месо, свако место заузима по 5—6 те и 240 мањих места за друге намирнице.
Месарп и кобасичари се налазе поред зида, а у средини су места за зеље, воће, рибе пт. д. По галеријама је кујнеки прибор, судови п цвеће.
да већу удобност саобраћаја свуда има штроких степеница, а за дизање робе пма п једна, електрична дизалица (АшШупо, азсепсешт, 11).
Нарочита је пажња поклоњена осветљењу п ветрењу. За дневно осветђење има довољно и великих прозора, а ноћу се осветљава електрички. Просторија се ветри прозорима и кроз кров. Подруми се осветљавају и ветре прозо-
"_ватор. Ове зграде леже
БРОЈ 7. 8. и 9.
рима који се налазе у нивоу плочника, осем тога за ветрење има и нарочитих цеви које иду до изнад крова. (ва машинерија за елек-
| трику, произвођсње леда и т. д. смештена је
у подрумима.
Зпдови су од опеке и тесаника, а кров је гвоздене конструкције, покривен даскама, за које су утврђене плоче од цинка, осем галерија, које су покривене дрвеним цементом.
"Цела зграда коштала је на 4 000 000 ди-
нара, а израђена је по пројекту професора политехнике „5. Гесг-а.
По овоме смо посетили Антрпоте ш Рлеизмеђу Дунава и Антртпоти су саграђени 1879. до 1881. а састављају их четири зграде од чврста 5 Но тортика материјала Димензије ву им: 101 Х 15, = 1588 ша“, свега дакле покривају 6152 па. Оваки од њих има лепе подруме јаких сводова п по један спрат са хидрауличким дизалицама. (Са дунавскога кеа се у подруме антрпотеке иде тунелима, а на њему има парна дизаљка (Ктапећ, отце).
да оснивање употребљено је по 986 шипова за сваку зграду, тако да је више коштало грађење под земљом но оно што се види.
железнице.
Осем зиданих зграда, још је потребно било подићи 12 огромних дрвених магацина на површини 29494 т. 4 зидана антрпота могу да приме 120000 мет. центи, а дрвени 347000 мет. центи. Осем тога управа је закупила још 9 дрвених Ма од железнице са површином од 13600 те који могу да приме 140000 мет. цената. Пројект за зидање антрпота израдио је 1. Крајчовић.
И елеватор је једна знаменитост престоничка којој једва да има равне у Европи. Његове су дименсије 90Х 35—8150 т" а висина
му је 50 т. У њега може да се сручи а ја
тјиза 250000 мет. цената жита у 990 кесона разпе величине.
Пројект за ову пнсталацију израдио је С. Фдећ. Елеватор почива на 4213 растових шипова, од којих сваки може да носи по 40000 ке.., тако да је инсталација апсолутно сигурна, Кесони су високи по 16т, а почивају на гвоз-