Српски технички лист — додатак

ГОДИНА ХИ. БН

поћи и а и 56

Председник моли, да се г. г. говорници

не удаљавају од ствари, јер је реч о кулуку,

Рад УДРУЖЕЊА

|

а не о законима. Што се тиче закона о ку-.

луку, о коме се говори, и он налази, да је донесен на брзу руку и да је непотпун.

“у. Гагић налази такође, да је то питање врло важно а и тешко, нарочито када се узме у обзир начин извршивања путова: капетан издаје наредбу општини; општина разрезује прирез; али се он не сме да покупи без одобрења Министра Финансија. Сви виде, да су путови рђави, неће да увиде разлоге зашто, и безразложно повичу на инжењере, као да смо ми Мојсијев штап, па махни њиме и пут се створи. Држи, да треба свуда узети новчани начин, а само где у крајњем случају не може, заменити га радом; дакле он је за комбинован начин. Даље напомиње, да јео том питању још раније послао неке набацане мисли, које није могао разделити у главе као

г. А. О. Милинковић, али моли, да се ипак

и оне узму у обзир. Ствар треба поверити |

одбору.

(С. Шлевић напомиње, да свуда, где су.

год путови добри, захваљује се полицији: „Живео капетан,“ „Живео писар,“ а о инжењерима ни речи. Држи, да се ова ствар може правилно решити само еманципацијом инжењера од полициске власти.

А. О. Милинковић понавља важност тог питања, потпомаже мишљење г. Шевића и моли, да се не ломи преко колена, него да се разради. па макар и путем конкурса.

Ж. Д. Радовић чуди се г. Милинковићу зашто наваљује, да се ово питање не реши, кад о томе решава законодавно тело. Прошао је закон о општинама, ту је речо кулуку и оно је тиме већ и решено. Држи, да се мишљење г. Гагића не може остварити.

Њему изгледа (извињава се г. Милинковићу), |

да је жао г. Милинковићу што није изнео његових 100 табака. Он их може изнети и путем штампе, ако не буде био срећан, да уђе у какав одбор. Налази, да треба одмах радити.

К. Д. Главинић вели, да и ако није био као инжењер на кулуцима и непосредно осетио његове тешкоће, он их је бар посматрао. Схваћа, вели, ствар овако: кулук се мора задржати, ал: се мора и што више њиме користити. Г. г. окружни инжењери требало би да на тачке „Мисли о кулуку“ одг.Н. И. Стаменковића изнесу своје примедбе. Вели, да се с правом говори, јер тако и јесте, да

| _ СТРАНА 11 је заслуга полиције, изведен.

Стаматовић на говор г. Гагића, који иначе, вели, лепо износи беде кулука, има да примети, да није тачно, што он апелује на некога, да то поправи. Ми смо ту, ми треба о томе да се посаветујемо, и ако га не можемо решити, јер је питање и тешко и огромно, можемо бар та наша саветовања изнети као представку Господину Министру Грађевина.

У. Гагић одговара, да он своје апеловање није упутио само на београдске месне инжењере, него је рекао, да би они, према подацима, који су ту, а који би и доцније били послати, могли најлакше поднети Господину Министру Грађевина представку, јер ствар је велика, дебата се може развући на дугачко, а ништа не урадити.

Председник тврди, да је бојазан г. Гагића оправдана и вели, да би се из обзира практичности тачке, о којима се у велико развија дискусија, могле одложити.

М. Ј. Божић, да би се дискусија скратила, понова напомиње, да ће свима инжењерима послати пројекат закона о јавним друмовима на мишљење, те ће се тако и њихове примедбе узети у обзир.

Стефановић вели, да је рачунао према подацима Министарства Грађевина, шта кошта у Србији одржавање друмова и када се упореде ти подаци са подацима у Белгији и Француској, излази, да ми чинимо исте издатке, а ипак немамо ништа. Код нас, узевши у обзир и наднице и дангубе, трошкове, чиновнички апарат, један метар друма кошта 200 дин. И узевши то у обзир, пита, да ли не би било боље, да се кулук са свим одбаци и замени новцем. И Турци и Бугари, тврди, имају боље друмове, јер код нас обавеза кулука не врши се на тачан начин, и не примењују се принудне мере за извршење кулука.

Здравковић примећује, да подаци Мин. Грађевина нису тачни, јер број надница на кулуцима не да се контролисати.

Чује се: „Да се пређе на говор по тачкама.“ — Прима се.

М. Ј. Божић чита 18. тачку.

Председних објашњава је и напомиње, да се је о њој доста говорило. Тежиште мишљења је, да треба кулучење свуда новцем заменити, где је могуће, а где не може, најрационалније применити га, али се у начелу кукук не може укинути.

што је неки пут боље