Српски технички лист — додатак

СТРАНА 12 | ће Ч. Гагић доказује немогућност замене кулука новцем и за доказ наводи коштање калдрмисања пута Ваљево — Обреновац, које би изнело у новцу око 600.000 дин.

„Д. Матић мисли, да би кулук са свим требало укинути, чак и са гледишта угледа човековог, јер кулук је робија и за њ нема пресуде, а и за робију је има. За разлоге наводи злоупотребе кулука на путове, триангулације, економске баште, премештање телеграФских дирека, војна стрелишта, вежбања и т. д., поред нехата у раду. Заменом кулука новцем дало би се и људима прилике, да и новаца заслуже.

Председник моли, да г. г. говорници про- |

тив кулука не наводе примере, јер далеко одводе, неко нека одмах износе разлоге. Сви смо, вели, против кулука, али га задржавамо као нужно зло.

Стаматовић држи, да је немогуће из-

вести комбинован метод поред осталог и с тога, |

што немамо довољно персонала.

М. Ј. Божић слаже се са 18 тачком и вели, да је она тим пре потребна што кад се упореди број километара садашњих путова са најнижом ценом оправке, изашло би на милионе. Признаје, да је опет незгодно не употребити и замену новцем, наводећи као пример израду Макишког друма, где је утврђено, да један кулучар из материјалног рова није за 1 дан избацио ни 0.5 т3. земље. Мисли, да се према данашњем Финансиском стању земље употреба народне снаге не може одбацити, само би требало поправити правилник о њеној употреби, нпр. деоба по кубатури, а не по данима и др. О укидању, мисли он, не може се ни говорити.

К. Д. Главинић напомиње, да, док се у једној држави за неколико динара порезе продају волови, не може ни бити говора о замени кулука новцем. Моли, да се реши.

Ј. Стефановић понова брани своје мишљење и осуђује кулук као средњевековну установу, а разрез препоручује према порези.

Чује се: „Да се реши,“

ја тачка усваја се.

М. Ј. Божић налази, да би се овако дискусија веома одужила и препоручује предлог г. Гагића, да се ово питање у детаљима остави месном одбору, а збор да само у начелу усвоји модификован кулук и према томе да се поднесе и представка Господину Министру. РАД УДРУЖЕЊА

Ме Не пио 4 ВИНУ ЈИНННИНИНИИНННИРНННИННА, | __- =

година ХИ.

Објашњавају се г. г. Стаматовић, Гагић и Божић.

Председник пита, ако је збор вољан да усвоји предлог г. Гагића, обавезују ли сег. г. колеге, да ће прикупљати податке и грађу са примедбама на „Мисли о кулуку“ и слати управном одборуг

Збор усваја предлог г. Гагића са обевезом, коју је истакао председник.

9та тач. дневног реда је:

Где ће бити идућа екскурзија удружењаг

Председник напомиње, да се је мислило на екскурзију за Беч, али се због краткоће времена није могла остварити.

Гагић мисли, да смо Србију у техничком погледу већ скоро сви прегледали, било званичним или приватним послом и моли, да се екскурзије чине ради прегледа страних радова.

Председник предлаже Праг.

Прима се.

С. Шевић такође усваја, али моли, да се имају на уму и олакшице за чланове.

Збор је закључен у 71/, по плодне.

2. јуна 1902. год. У Београду.

Председавао,

26 ИХ. Стаменкобић

Секретари : Љан. М. _жбражобић, инжењер „7. Љикадић, подархитекта.

ИЗРАЧУНАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ ВОДЕ ЗА ВАРОШКЕ КАНАЛЕ од %Х. И. Сатаменкобића

(ЧИТАНО НА САСТАНКУ УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА 5. ЈАНУАРА 1902. ГОДИНЕ.)

].

Господо,

Питање о каналисању Београда опет је на дневном реду у општини београдској.

Овога пута нема да се расправља питање о томе, по коме систему треба каналисати Београд, него има да се решава о деФинитивном пројекту, који је израдила једна париска предузимачка Фирма, Везен и син.

Да ли је и какав је програм општински суд предао поменутој Фирми за израду пројекта, није ми познато.

Али толико знам, да најглавнија, да битна питања, од којих зависи израда пројекта, нису расправљена.

А докле се год та битна питања не расправе, докле се год не утврди од наших ме-