Српски технички лист — додатак

_ ГОДИНА ХШ. |

Рад УДРУЖЕЊА

СТРАНА 13

родавних Фактора дефинитиван програм за | израду пројекта, дотле се сваки пројект мора сматрати као генералан пројект, а никако као | детаљан пројект. | Овим мојим предавањем намера ми је да вам то и докажем, као и да изнесем које тачке програма треба пречистити и како их треба утврдити, те да се може израдити детаљан програм. А кад се то двоје учини, онда неће бити тако тешко да се изради и детаљан пројект, онда ће, надам се, моћи тај про- | јект израдити и наши инжењери, а да се не мора прибегавати страним предузимачима.

У своме предавању, које сам држао 21. октобра 1895. године, на заједничком састанку нашег удружења са лекарским друштвом, ја сам одмах у почетку рекао ово:

„Ако претпоставимо, као што је то за. Београд и учињено, да је као систем за каналисање усвојен тако звани систем спирања, онда се у главноме јављају ова питања, на која треба дати одређен одговор:

[, Где да се канали изливају 2

П., Колику количину метеорске воде треба узети у рачун при одређивању димензија за канале > |

Ш., На који начин да се врши испирање | канала >

М., На који начин да се врши вентилисање канала»

М., Како да се врши спајање кућа са. каналима 2 |

МТ, Како да се наплаћује службеност каналима >

МП., Какав распоред канала сме бити по зградама >

„Као што видите, сва су та питања врло | важна, а како она нису до данас код нас претресана, то мислим, да је наша дужност, да, пре него што се каналисању Београда приступи, утврдимо одговоре на та питања.“

Та сам питања, као што видите, истакао | ја још пре 6. година; а у поменутом предавању, ја сам покушао да дадем одговор на прво питање, где да се канали изливају.

(Остала питања требало је расправити при- | ликом израде дефинитивног програма за детаљни пројект, али то није ни до данас учињено.

На место да се иде оним путем, којим се мора ићи, ако се жели да се добије најбоље и најпотпуније решење, код нас се некако увек претпостављало, да се иде обилазним путем, па је с тога и питање о каналисању |

Београда протегнуто у недоглед, на очевидну штету нас Београђана.

Кад они, који су за то позвани, нису до данас утврдили одговоре на горња питања, то сматрам за дужност, да та питања изнесем пред чланове нашег удружења и, надам се, кад будемо имали утврђене одговоре на та и на још нека друга питања, да ће онда сваки од вас бити у стању да цени, да ли јениу колико је поднети пројект одговорио оним захтевима, који се морају испунити, ако се жели што потпуније и што боље каналисање Београда.

Кад је утврђено где се канали имају из-

' ливати, онда се јавља као друго питање:

Колика ће бити количина воде, коју треба каналима одвести.

Од правилног решења тога питања зависе не само димензије свију канала, него зависи и Функционисање целе мреже каналске, зависи успех самог каналисања.

Кад се једном истом мрежом канала има да одведе и сва вода, која се у кући употребљава, заједно са нечистоћом из нужника, као и сва метеорска вода, онда ће се одговор нагорње питање добити, ако се утврди овотроје:

[., Колико ће се воде у максимуму употребљавати у кућама и колики ће део те воде доспети у канале»

2., Колика је количина екскремената или нечистоће из нужника, коју треба каналима одвести 2

3. Колика је максимална количина ме-

' теорске воде, која може пасти за јединицу

времена на јединицу површине варошке и колики ће део од те количине доспети у канале»

Пошто је количина екскремената сразмерно веома мала, (она не износи ни 5 грама

| за секунд са сваког ћа,) то је главно утврдити количину кућевне и количину метеор-

ске воде.

1. О количини кућевне воде.

Количина те воде зависи од оне количине која се у варош водоводом доводи, или која се на други начин за кућу набавља.

За снабдевање вароши водом обично се утврди колико ће се с главе на главу просечно дневно воде доводити.

Ми смо пре 15 година, кад се рачунало да Београд нема више од 40,000 становника, рачунали да ће бити довољно, ако се узме

"с главе на главу просечно по 70 литара воде

дневно.