Српски технички лист — додатак

СТРАНА 78

могу израђивати по типовима, награђују се по 5 8 а према својој грађевинској суми. Извршење грађевина. Сви у 5 |подеин | наведени радови. 44. Грађење насипа пи путова.

Награде су за 1 км. дужине код обичних тежих случајева 800 мк. 2 400 мк.

45. Главне железничке пруге, споредне железнице, железнице са уским колосеком пи друмске (уличне) железнице са свима врстама вуче, спроводни и главни канали.

Награде су за 1 км. дужине код

обичних тежих случајева

1200 3 600

5 (0. О) Награде за радове који ће се рачунати према површини.

46. Инжењерски су радови у овој групи:

Општи припремни радови (5 |, 2, а). Прегледање површине, уношење припремног пројекта у раније ситуационе и нивелационе планове, нацрт општег распореда намераваног

постројења, пропратно објашњење, генерални прорачун.

СЕ

Гласник

ГОДИНА ХШ.

Припремни радови за извршење (5 |, 2,5, с, 4). Прибирање свих података за извршење са употребом ранијих ситуационих и нивелационих планова ; израда типова за грађевине и грађевинске делове, који се понављају; уношење главних мера оних појединих радова, који се по типовима не могу извршити, а који се награђују по 5 8; пропратно објашњење; прорачун.

Извршење грађевина. Сви у 5! подеи! наведени радови.

47. Пројекти за регулисање варошт.

Награде, које одговарају делимичним радовима а,иђ, у 5 7, 40 и за случај, да се могу поделити по односу 1: |, рачунаће се за 1 ћа површине код |

обичних тежих

случајева 20 мк. 60 мк.

48. Постројења за наводњавање и одводњавање за пољопривредне циљеве. Награде се рачунају за 1 ба површине код

обичних тежих случајева 30 мк. 90 мк. пРЕВ. 9. /7. 5.

=>

05 о

ГЛАСНИК

ТЕХНИЧКИ ГЛАСНИК

Римски канал на Ђердапу. — На нашој страни Дунава између Сипа и Џеврина, а дуж садањег канала, виде се остаци неких бедема од земље, као и извесна коритаста издубљења, која су испрекидана, а пружају се скоро паралелно са обалом дунавском. Доводећи те остатке у везу са препрекама за пловидбу Дунавом код Ђердапа, тумачено је, да су то остаци канала, који су још у римско доба копани рали обилажења познатих препрека.

Професор Е. Ктешеј, У Хепасјије ја“ севраззеткитае, излаже, како се они бедеми и коритаста издубљења не могу никако сматрати као остаци извршеног или отпочетог канала, него, на против, налази, да је више вероватно тумачење, да су оно остаци од познатог римског пута (друма) дуж Дунава, од кога се виде трагови и у самом казану, као што сведочи и Трајанова табла, која је још очувана али „на жалост обновљена и поправљена.“

Према запису на тој табли Трајан је предао саобраћају пут дуж Дунава, пошто је издубио брег,

сасекао гребене, савладао окуке брега и реке и пут начинио.

Не може се веровати, да је тај скроз вештачки израђени пут прекинут у казанском кланцу, него, на против, пре се може узети, да је тај пут стајао у вези са Трајановим мостом сниже Кладова, па, према томе, да су и они бедеми на Ђердапу остаци насипа од тога пута, који је спајао нашу страну са румунском преко поменутог моста.

У прилог свога тумачења Атешеу износи један снимак (карту) Ђердапа, уз коју иде и извештај од Јанковића, пуковника шајкашког батаљона, датиран 1833. године 28. фебруара. У томе извештају описује се путовање Дунавом у мају 1832. год. тадањег комагданта ђенерала Угарске надвојводе Фердинанда Карла од Есте.

Према том снимку постојао је још 1883. год. добро одржан насип, пошавши од потока изнад Сипа, па све уз Дунаво до Џеврина.

На томе снимку означен је насип речима шанац, а шанац или римски шанац у Банату још и данас означује остатке римских насипа.

За сада се још не може тврдити, да ли је преко потока изнад Сипа постојао мост, или се скелом