Српски технички лист — додатак

ГОДИНА ХШ.

превозило преко потока, и пут даље ишао, или је преко Дунава постојао мост на понтонима.

Понајпре биће да је мост постојао преко потока, јер веле, да су се до скора познавали темељи некога зида.

У поменутом изгештају пуковника Јанковић, описује се, да је путовање уз воду могуће само десном, српском обалом. А ивицом те обале водио је

пут баш у истом правцу, где је сада просечен ка-

Гласници

нал, тај најглавнији објекат чувених угарских радова |

на регулисању Ђердапа. .__ За пролаз лађа низ воду прокрчио је пуковник Јанковић, са својим шајкашима, пут поред леве обале.

Количина воде у неким рекама. — Дунав при

малој води: има код _ Пожуна око 700 т' ка Пеште ==" 1000 | сниже ушћа Драве „ = 1500, = Д Тисе (О 0 о ћ. Саве ПАО ОДЕ При великој води: тз сниже ушћа Драве 10.000—11 000 5 и Тисе 13000 5 : Саве 16000 Сава при великој води до 4000 то» Драва , , - 2200 Писа 6 3 500,

Тиса при в. в. даје 24 зукт“, њен слив износи око 157 000 Кит“.

Сава, са сливом од ~ 100 500 Кт“, даје при в. в. 40 зукт“.

Висла, са сливом ~ 193000 Кт', до Раеске!-а, даје при в. в. 54 5зукт“.

Скраћење речног тока просецањем окука код неких река у Угарској. — На рекама, које су до сада регулисане у Угарској, скраћен је ток просецањем окука, као што се то из овог прегледа види:

ТЕ АШЕЕТЕЕ ЕРВЕВр ЕР ПОВЕРЕН ЕРЕ ГПРС ЕАЕ

садања

Из Сеттађћјан 1901. стр. 129. 2 ХК. ст.

0 коштању споменика Виктора Емануила у Риму. — Од пре годину дана настављени су радови на огромној грађевини, која је посвећена првом талијанском краљу после једне почивке од више година. Ра-

дови на колонади, који треба да сачињавају горњу |

целину, започети су. За настављање радова има да се захвали закону од децембра 1900., којим је

одређено 8000 000 лира као нови додатак од стране |

државе и то да се издаје у годишњим ратама по 1 600 000.

Ако се у 1905. одобри још 8000000, онда ће

СТРАНА 79

се моћи довршити 1912. Можда! Јер су се предрачуни целокупног коштања одавна, тј. још од почетка грађења 1885., показали као варљиви. Тада је било предрачуном предвиђено за овај споменик на 9 милиона, сада због огромних подзиђивања, што је човечја рука још из најстаријег доба прекопавала и разрила Капитолски брег, данас услед издатака на одржавања итд. рачуна се, да ће целокупно коштање изнети 25 мклиона.

Из Сетгабјан ад. Вацуег. 1901. о с М.

Коштање појединих врста осветљења. — Инжењер Хићл из Минхена објавио је у минхенским Атпдет. 21у. један чланак, у коме пореди разне начине осв:тљења, који се данас употребљавају.

С обзиром на цене у Минхену, он долази до овод закључка.

1., Утрошак електрике може се за '/, и вхше умалити, при истој јачини осветљења, ако се место обичних сијалица употребе Мегп!-ове светиљке (лампе). Те су светиљке с почетка грађене само за утрошак енергије од 40 до 80 вата; а сада се конструишу и са 100—120 вата. Та светиљка стоји у средини између пламених светиљака и сијалица тако, да је поглавито подесна, да замени групе од сијалица.

9, Гас из каменог угља даје у тако названој Тикаг-овој светиљци такав светлосни ефекат, који има све добре стране електричне пламене светиљке. ГиКаз-ова светиљка даје осветљење од 500 свећа, а да при томе гас не сагорева под вишим притиском. Те су светиљке, пробе ради, осветљавале Епедпсћзтаззе у Берлину и показале су тако добар резултат, да се не само Берлин решио да те светиљке све више примени, него су се и друге вароши и приватна предузећа решила да ту светиљку усвоје.

3. Да би се добило јефтиније осветљење од Аџег-ове гасне сијалице, чињени су опити са гасом од каменог угља, али под вишим притиском. Ти су опити, у извесном правцу, показали добро дејство тога гаса под притиском (Ргезооа5), тако да се употреба његова може: рентирати за осветљење већих комплекса, јер је потребно имати школовану послугу око мотора и компресора. Утрошак зажарених мрежица (ашће тирјеп) већи је него ли код Аџет-ове светиљке. Али при свем том, при већој употреби (100 и више светиљака од по 16 свећа), тај је начин осветљења за 30%/, јевтинији од Ашег-овог.

4, Велики је напредак учињен у погледу употреба ацетилена проналаском ацетиленских сијалица, које ће знатно конкурисати Ашег-овим. Међу тим још није испало за руком да се конструише ацетиленска светиљка за кућну употребу.

5. У погледу боје светлости и утрошка зажарених мрежица, једначи се са Аџше'-овом сијалицом шпиритусна сијалица, која се има сматрати као замена петролејских светиљака. Шпиритусне сијалице могу се добити са јачином од 70 свећа, а да не троше од 3,3 пфенига.

Кад се узме јачина осветљења од 100 свећа за сат као јединица, онда ће један сат осветљавања коштати:

За електричне сијалице

5 ћ пламен светиљке Нернстове светиљке .

Ауерове гасне сијалице

12,4 пфенига 10,0 8,0 5 5,0 а