Српски технички лист — додатак
ГОДИНА ХШ.
У Паризу су као и у Лондону покушали, да кварење дрвене калдрме тачно доведу на једну „саобраћајну јединицу“ — то јест на један одређени терет што се окреће, с обзиром на јединицу у ширини. Бројеви су до душе врло променљиви; али се чини, да се годишње кварење при дневном саобраћају од 1000 тона за 1 т уличне ширине креће између 7 и 8 шт. Као најиздржљивије се показало, не рачунајући неколико нарочитих врста дрвета, неимпрегновано пичпајн-дрво; креозотом натопљено дрво нешто се брже квари.
У хигијенском погледу дрвена калдрма показује недостатке, па и одржавање чистоће код ње ствара великих тешкоћа. Што се тиче хигијене и чистоће, стоји дрвена калдрма на трећем месту, иза асфалта и гранита.
[|Тесћп. бетејпдеђјаћ, год: 1902., бр. 4.]
ПЛОВИДБЕНИ ГЛАСНИК
Бродарство на доњем Дунаву у 1902 г. — Пролаз бродова кроз Ђердап 1901 и 1902 год. до 1 декембра.
ДЕ Је
Прошло је уз 7 1901 1902 Пароброда . .. 7068 651 Шлепова . . . . . . . . . . . 634 598
Низ воду Пароброда = = . ~ ~ ~ <= - ~ .' 659 091 Шлепова . .. . . . . 650 668
Укупна тежина _ товара тих бродова износила је: 1901 1902
Уз воду 187 754 138 466 тоне
Низ воду 94375 1938676. ,
Транспорт уз воду поглавито је и изузетно 1902 години био мањи у ражи, јечму, кукурузу, овсу и репици, као и у соли, међутим је пшеница транспортована уз воду у количини од 45591 тону, докле је 1902 године свега 21122 тоне пшеница уз воду провезено. Низ воду су поједине врсте транспорта овако
стојале : 1901 1902 | пшенице . 300 18833 | кукуруза а — 29897
ова 2 206 ПОН гвожђа . 0. 0... . . . . . 2391 2788 | соли. . = ~ - - ~ ~ 9960 52007
каменог угља . . . . . . . . 54120 21946 ттеперан а и аи 5:06 6650 смоле . . . . . . . . . . 1000 300 остале робе 21185 29000
Од бродарских друштава вршила су пролаз |
кроз Ђердап: 1901 1902 1. дунавско паробр. друшт. 171252 152 034 2., угарско речно и ТоМРрко бродарско друштво
; 93399 54184 3. румунско брод. др.
46272 47079
4) српско |, 0» . . 3829 3581
5., јужно-нем. пароб. др. . 2189 243
6., остала друштва и приватни 5188 25021 22 И. Ст.
ХИГИЈЕНСКИ ГЛАСНИК
Штетан утицај од промене стања подземне воде. — Петенкофер је несумњиво доказао, да појава тифуса и колере зависи непосредно од промене стања под- |
Гласник
СТРАНА 81
земне воде. За објашњење ове појаве претпоставља се у лекарским круговима, да промена стања подземне воде или непосредно утиче на развијање клица у земљи или пак да клице кроз земљине поре, по закону капиларности, нарочито при променљивом стању подземне воде, у довољној количини на површину испливају, а одатле се преносе на човека:
Ну чини се, да је често ова ствар битно простија, као што је ту скоро Моогтапп у Хилдесхајму посматрао. Код једне судске зграде, која је подигнута у половини прошлог столећа, већ се неколико пута опажала побољевања од тифуса код послужитељских породица, које су ту становале. То се исто десило и прошлог пролећа. Како је у исто време било жалбе због рђаве воде, то се одмах помислило, да ће ова вода бити узрок побољевању. Испитивањем је бунара нађено, да је за 1'/ т. од бунара била удаљена једна јама (сливњак) од 3 т' запремине за хватање кишнице и прљаве употребљене воде. Одавде је, с помоћу једног одвода од цеви од печене земље, које су пропуштале нечистоћу, одвођена вода у једну јаму, где је вода понирала. Ова је јама била удаљена за 20 м. од оне прве.
Прва је јама била озидана цементним малтером, и у колико је могло да се констатује, била је потпуно непробојна. Земљиште се састојало из наноса, и лежало је између два потока. Испод једног слоја од 2 т. јаке орнице налазила се мрка, растресита, порозна земља, а испод ње један слој од неколико метара дебљине песковите земље, помешане са умом, а овај је стајао на једном слоју шљунка од веће дебљине. Јама је достизала у дубину до песковитог слоја, измешаног са умом. Услед преливања прљаве воде из јаме и услед рђаво спојених цеви, као и услед недовољног филтрисања кроз зид јаме, загађено је земљиште. Откопавањем земље до на два метра дубине почела се подземна вода прикупљати
| у прилично непропустљивом слоју песковите земље,
измешане са умом; међу тим се ниво воде у бунару налазио за један метар ниже. Питањем се дознало, да се стање воде у бунару често и знатно мењало, и стајало је у вези са стањем воде у речици, која је за 80 т. била удаљена од бунара, и ово се мењање јављало увек са мућењем воде у бунару.
Подземна се вода на тај начин при великом стању воде у речици, кроз пропустљиви слој шљунка, успоравала и издизала, при чему су у исто време мање пропустљиви слојеви, који више леже, одоздо довољно натопљени водом. Како вода за неколико дана већ опадне у речици, то скоро исто тако брзо престане да дејствује и потисак одоздо на шљунковити слој. Али док се подземна вода у шљунковитом слоју и у бунару опет враћала у своје стање, које одговара времену и стању воде у речици, дотле се она вода, која се упила у мање пропустљиви слој песковитог земљишта за време велике воде, повлачи полако, тако да се ниво подземне воде за неко време још знатно више налази у овом слоју него у бунару. Док је нпр. ниво воде у бунару достигао висину за један метар у песковитом слоју и онда опет за један метар опао, дотле се стање воде у песковитом слоју ван бунара само мало изменило, а вода се у бунару са свим спустила. А како капиларна снага није могла дејствовати у бунару, то је и вода у њему била