Српски технички лист — додатак
СТРАНА 30 Из Науке противу клизања спојених делова те грађе; рад деФормисања.
|. На грађи 6. категорије
спољњи склоп; односи структуре и разних тежина; влажност; хигроскопност и количина пепела код вегетабилне и анималне грађе; јачина и еластичност.
о. На грађи 7. категорије
боја; спољње особине; специФична тежина; вискозност при 20'С; константа једног препарата; константа сапуњења; количина честица које се не дају усапунити (минералног уља, смолног уља, смоле) и количина киселина; реакција боја; трајање сушења; моћ покривања; лепљивост; утицај мраза; отпор противу спољњих елементарних утицаја.
ћ. На грађи 8. и 9. категорије:
дебљина; односи разних тежина; микроскопски изглед влакна; хлор и слободне киселине; количина пепела; квалитативна анализа пепела; отпорна моћ противу гужвања; јачина; еластичност (у разним правцима); утицај туткала.
(Саобразно напред обележеном задатку Завода, он мора већ у самом почетку бити снабдевен:
а. довољним бројем машина за мерење;
Б., постројењем за произвођење ниске температуре (компресор и рефригератор);
с., постројењем за ситњење, просејавање сирове грађе (цемента и т. Д.);
4., постројењем за потпуно апретирање грађе, пре но што се подвргне испитивању;
е., потпуном опремом Физичке лабораторије; и
|, довољно великим моторским постројењем.
Потребна сума за набавку тога механичког апарата износи 50000 (педесет хиљада) динара.
Са обзиром на то, што би се цељисходном преправком сутерена здања Велике Школе у њ' могао сместити један део радионица, за
и ПРАКСЕ Година ХМ. прво време, Завод би-се могао задовољити једном новом зградом од 400 те основице, подигнутом у пространом дворишту Велике Школе.
Потребна сума за ту зграду изнела би 40 000 (четрдесет хиљада) динара.
Укупан издатак који би се дакле имао учинити за подизање Завода за испитивање грађе у најскромнијем ПР) изнео би 90 000 (деведесет хиљада) динара.
Што се тиче питања о изворима за: 1одизање тога Завода, нетреба изгубити из вида: да рад његов подједнако користи надлештвима и министарства грађевина и министарства привреде и министарства · У Е и“ МО просвете. а
Прва три министарства црпела би непосредно материјалну корист из Завода и. с тога је право да подједнако сносе и.терет око почетнога подизања његовог.
Министарство просвете чак; пвларт у њему веома јако средство за уношење стручнонаучне просвете у саму масу народа, у корист материјалнога јачања његовог, са-разлогом би сносило терет у годишњим издацима за о жавање Завода.
Најзад нека је на овоме месту спомен још и та подесна околност, да би-Завод могао доћи на врло економан начин и до довољно издашнога извора моторне снаге. која му је веома потребна за успешан рад, кад би сеу Великој Школи увело парно грејање и парни мотор за покретање генератора. електрике за самостално осветљење Велике Школе.
Ван сваке је сумње, да би годишња уштеда у гориву за грејање и уштеда у утрошку електрике за осветљење у кратком низу година, амортизовала капитал, који би се утрошио на инсталисање МОрНаНА мотора и ал тРОл ДА. ратора у Заводу. ;
О Св. Николи 1900. год.
проф. 7. селесвовић С: р.'
– пите 45
Извештај комисије коју је министар грађевина образовао 1900, године и о отет је напред реч, гласи
ГОСЛОДИНУ МИНИСТРУ ГРАЂЕВИНА Це
Извештај Комисија, која је по акту госп. министра |
од 1—Х1. 900. год. Бр. 9639. имала за за-
датак, да поднесе предлог за најрационалније |
патосање београдских улица, проучила је постављена јој питања и у следећим, част јој је поднети г. министру, по томе предмету, ово своје мишљење.
с
Калдрмисање вароши долази 5 ред најважнијих општинских радова. Оно је од значаја не само по саобраћај већ лупа засеца и у игијенске прилике становништва. А у општинама, који збиљски настојавају, да им је калдрма у улицама увек у исправном стању, питање ово и са економског гледишта заслуг