Српски технички лист — додатак
ГОДИНА ХМ.
жује, да му се поклања најозбиљнија пажња, јер су новчани аздаци за грађење и издржавање калдрме толики, да ангажују знатан део општинског буџета. Захтеви саобраћаја и игијене с једне стране, а Финансијски обзири општинских управа с друге стране, узрок су, што је питање о калдрмисању улица мање или више на дневном реду у свима већим
варошима и што се годинама чине штудије и разни покушаји, како у погледу материјала тако и у погледу саме израде. А општа је тежња, да се погоди такав начин патосања, који би једновремено задовољио саобраћајне и игијенске прилике, а у исто »реме би и општинској каси олакшао.
И на решењу питања о калдрмисању улица у Београду, рађено је до сада више пута. Питање је то претресано у разним комисијама; општинске су управе примале извештаје тих комисија, али је по њима стварно мало или ни мало рађено. |
Приликом претресања овог питања, ова је комисија имала при руци извештај, који је израђен од чланова једне стручне комисије за калдрмисање улица и још 1889. г. поднет општини београдској. У овом извештају је свестрано проучено то питање и изнесени су предлози не само чисто техничке природе, већ је. показана и приближна циФра, коју би општина сваке године имала у своме буџету да предвиди за калдрмисање улица. Ми налазимо да је овај извештај исцрпан и да се у њему „налазе готово у свему одговори и на сва питања, која су садањој комисији постављена. Тиме је рад ове комисије знатно олакшан; јер су излагања у томе извештају тако исцрпна, да је ова комисија, пошто је тај извештај проучила — решила, да се он сматра као саставни део овог извештаја. Са обзиром на искуство, које је стечено у раз-
ним варошима на страни за последњих 12 го- |
дина у погледу употребе разне врсте калдрме,
као и с обзиром на боље познавање места ЈЕ -
за добијање потребног камсна из Србије, ко-
мисија је сматрала за потребно да поменути |
извештај из. 1889. год. допуни.
[. 0 избору камена.
За избор камена од пресудног је значаја
поред његове ваљаности још и даљина транспорта као и сам начин преноса. С тога смо
ИЗВЕШТАЈ МинистрРУ ГРАЂЕВИНА
' округу, где читаве масиве састављају.
ми, при оцењивању камена, који се може |
узети у обзир, имали на уму само онај, који
|
СТРАНА 31
није сувише удаљен од Београда, како његов транспорт не би био скуп.
А. Еруптивне стене.
1. Лампрофори. У атару села Рипња, има на више места тих значајних стена, које се у извесним варијететима могу препоручити за београдску калдрму као материјал, који је чвршћи од кречњака и за калдрму мало по годнији од гранита (са мање чврстине).
9. Фонолшт. Истог значаја је и појава те стене у селу Раковици према Кошутњаку.
3. Микрогранулит. Има у околини Београда и тих стена, али су оне у тањим жицама и неудесне за експлоатацију. Најзначај-
нија је њихова појава код Џепа у врањском
Те стене дале су добар материјал за грађевине, али њихова издржљивост у погледу на грађење калдрме није опробана, те нам је тешко у томе погледу дати прецизно мишљење.
4. Андензити. Код Добре на Дунаву има тих стена, које су се показале као одличан материјал за грађење калдрме.
5. Базалта — има у нишком округу код села Островице и Сићева (Св. Петка на Нишави). Њихова моћност слојева није довољно испитана, као ни употребљивост тог камена за калдрмисање улица. Иначе се базалти према каквоћи могу препоручити за ту цељ.
6. Трахитних стена — има врло много по Србији и то одличног квалитета, али се због удаљености од Београда мало њих могу употребити, изузев можда трахитних масива у врањском округу а донекле и многих одличних трахитних стена у ибарској долини и изнад Краљева.
Б. Седиментарне стене.
У околини Београда као најзначајнији камен за грађење калдрме до данас, а можда и за велику већину улица још за дуго ну будуће, јесу капротински кречњаци разног квалитета. Ти кречњаци састављају читава брда, имају знатну чврстину (669—1113), лако се обрађују и ако се пажљиво одабирају, могу дати осредње добар камен за калдрму. Факат је неоспоран, да се кречњаци из Топчидера и Раковице и даље околине београдске морају још за дуго из многих — а нарочито финансијских обзира — задржати као подесан
и сразмерно јевтин камен за тако многобројне споредне београдске улице.