Српски технички лист — додатак

СТРАНА 32

Али, треба имати стално на уму, да су ти кречњаци разног квалитета. С тога их ваља одабирати или бар класификовати на више врста према њиховој употребљивости с погледом на величину саобраћаја. Међу свима кречњацима, најбоље су врсте (као што је н. пр. раковички), који се одликују једром хомогеном структуром и те би се према потреби могле задржати за извесне улице и мало живљег саобраћаја.

Међутим варијетети бречијастог састава и испресецани калцитним жицама, а нарочито још ако садрже металичних минерала (пирита) представљају лошије врсте, које би требало избегавати, бар за улице са живљим саобраћајем. Кречњаке са глиновитим напрслинама треба са свим избацити из употребе.

Најпосле ваља нам нагласити, да се и сви остали кречњаци, који се по Србији често у великим масама налазе, по својим општим особинама врло мало разликују од кречњака из околине Београда. И по томе, за кречњаке из веће даљине, могли би рећи, да би имали исти квалитет, само по скупљој цени. Једино још што би могао доћи јурски кречњак са Гребена код Д. Милановца, који се нарочито одликује својом хомогеношћу и знатно већом чврстином (1212—1429) у поређењу са осталим нашим млађим кречњацима.

Пешлари. И те стене налазе се веома често у Србији и то у знатним масама; али је само на неколико тачака отворена експлоатација тога, иначе за грађевинске цељи врло корисног камена. За калдрму — односно за тротоаре — могу се узети једино у обзир само они пешчари, који се одликују својом чврстином и компактношћу; а тако исто, потребно је, да им је и порозност што мања. Крупнозрни варијетети обично су мање чврсти а више порозни, те подлеже након кратког

Из НаукЕ и ПРАКСЕ

времена тоталном распадању. Нама су познати пешчари из околине Пирота; затим из села Трепче, близу Чачка и код Св. Петке близу. Параћина, темнићски пешчар и из Остружнице. На свима тим местима врши се и експлоатација; а пиротски пешчари ушли су већ и у употребу за грађење тротоара у Београду. |

Међутим обради тих пешчара као и ква- | литету њиховом имало би много што шта да се пребаци. Ми ћемо истина потврдити, да све поменуте локалности имају и пешчари са одличним особинама у многоме погледу; али. морамо напоменути, да њихова досадања прак- | тична примена није пожњела велике успехе. |

: ГОДИНА ХЈУ. Ми не можемо истаћи ниједан наш пешчарски тротоар, као угледни образац, док смо често наилазили неправилно обрађене и рђаво сложене плоче. А није редак случај био, да смо само након две године по изради тротоара место плоча могли приметити гомиле песка! — Свему је томе узрок — поново истичемо те рђаве особине пешчара — у опште — не толико аљкавост у обради његовој, колико небрежљиво одабирање материјала. Свакојако потребно је предузети врло пажљива испитивања ових пешчара, пре, него што се коначно одлучимо на извоз њихов за грађење тротоара, потискујући за свагда кречњачке плоче из досадашње велике употребе њихове.

У вези са питањем за грађење тротоара, наглашујемо, да се поред пешчара за многе улице мањег саобраћаја мале коцке кречњака могу и даље употребљавати.

Материјал за макадам. У околини Београда нема од онога квалитета, који би задовољавао све услове за постојан макадам. У том погледу не преостаје нам ништа друго, но и даље употребљавати ломљен кречњак. Али би било од значајне користи испитати издржљивост еруптивног камена, који смо напред побројали из околине Београда. Има разлога очекивати, да би ова друга врста била боља од досадашњих кречњачких макадама. Ломљени кречњак могао би се иначе згодно употребити за подлогу калдрме — нарочито у улицама, где је живљи саобраћај и постојанија подлога потребна.

Као врло добар материјал за макадам можемо препоручити моравски кварцни шљунак и онај из крагујевачког округа, којим се друмови у томе округу посипају. Овај материјал — разуме се -— само утолико може да дође у комбинацију, уколико задовољава онај захтев о јевтиноћи транспорта.

Песак. — На првом месту ваља једном за свагда одбацити ситан дунавски и савски песак из употребе. За сада долазе у комбинацију само моравски и колубарски песак, па онда дрински и смедеревски. Песак са зрнима неједнаке крупноће, ваља решетати и класиФиковати по величини зрна за постељу или подлогу калдрме, као што је н. пр. моравски. Колубарски је песак згодан само за подлогу калдрме и то по претходном ,„испирању или решетању.

То је у главноме камен, који би могао да се употреби за калдрмисање улица у Београду. Коју, од напред изложених врста ка-