Српски технички лист — додатак

ГОДИНА. ХМ.

академије па до рејона варошког, да се калдр-

мише ситним дотераним каменом и то по целој

ширини коловоза.

Макадам да се употреби само код друмова, који иду ка вароши у колико леже у варошком атару. Материјал да се употреби од најбоље врсте топчидерског кречњака сиве или плавичасте боје, а по могућству да се узме и крупни кварцни шљунак из моравске долине.

Б. ПЏешачке стазе.

При грађењу тротоара ваља најпре по- |

ставити ивично камење. То камење гради се од обрађеног камена; висина његова не треба да је већа од 30 ст; ширина се узима до 95 ст; а дужина варира између 0,60—1,50 т. Тако имамо да се ивични камен узима у: Берлину 0,60 т; Диселдорфу 0,755 т, ЕлберФелду (0,30 ш, Хановеру 0,0 ш, КреФелду, Штрасбургу и Кенигсбергу по 0,9 т; Хамбургу, Лајпцигу, Штетину, Шарлотенбургу,

Кемницу, Данцигу и Дрезди по 1,00 т; Келну

1,25 т и Бреслави 1,50 т. И ови бројеви представљају минималне дужине ивичног камена. Ивично камење или треба да се просто

усађује у подлогу, или да добија зид као

подлогу.

(Саме плоче за тротоар треба узимати од гранита или пешчара. Ширина њихова да је (),50 до (0,80 ш, дужина 1—2 ш а дебљина 10—15 ст. О овим плочама као материјалу за тротоар важи оно што смо напред навели за калдрму.

За тротоаре ми би могли, осим горњег начина израде да препоручимо још и тротоар од мозашка. За овај треба узети туцан шљунак од кречњака. Сваки камичак да има у свима правцима величину од 0о—6 ст. Горња површина сваког камена да је равна. Овај туцаник полаже се у слој песка 10 ст дебљине и сваки камен са околним што тесније споји но без чивијања. Не треба их полагати у бетонску подлогу или у малтер, јер ово не само да је скупо, већ је и неподесно због пуцања на мразу и при слегању земљишта. У Немаччкој овакав мозаични тротоар стаје по квадрат. метру 3—4 марке. Он је усвојен у великој мери у Берлину, Магденбургу, Дрезди, Лајпцигу, Хагу, и многим другим варошима.

(Осведочене добре стране његове ове су:

а.) тротоар стално задржава своју потребну рапавост и суши се брзо;

ИЗВЕШТАЈ МинистрУ ГРАЂЕВИНА

СТРАНА 35

6.) мраз не утиче на његову постојаност;

в.) слагањем разнобојног камена може се добити и леп изглед тротоара.

Тротоар од лшвеног асфалта веома је тешко израдити онако, какав треба да је.

При набавци материјала, као и при самој изради, потребан је строг надзор.

Асфалт треба постављати на бетонску подлогу 10—15 ст дебљине. Израда ове подлоге стаје према дебљини њеној и врсти употребљеног цемента различно. А целокупна цена овог тротоара у Немачкој обично је 6,5 марака по кв. метру. Ова цена може да се сматра као нормална и за места, која су више удаљена од Фабрике асфалта.

(Слабе су му стране ове: радови испод њих заметни су и скупи; због дима и смрада при грађењу, прилично је непријатно за мимопролазеће. Но све ово није тако да се не може избећи; с тога можемо и ову врсту тротоара да препоручимо. Дебљина слоја асфалта 1,5 до 2,5 ст.

Тротоари од пресованог асфалта. Ову врсту тротоара не би могли: да препоручимо, јер је скупља, а не може се рећи, да има боље особине од пређашњег. Овакав тротоар клизавији је, па отуда и непријатнији за ход, нарочито при влажном времену.

Износећи у предњем наше мишљење о најрационалнијем калдрмисању Београда као допуну поменутом извештају од 1889. год., не можемо, а да још једном не нагласимо, да је за правилно решење овога питања од неоцењиве важности, да се општини препоручи, да предузме озбиљне студије по овоме

| питању, калдрмишући разним материјалом

мање површине улица. Овакви покушаји, може се рећи, да су једини стварни основ за рационално решење овога питања. Разуме се, да они само тада могу бити од вредности, ако се правилно извршују и ако се на њима врше тачна опажања и ресултати брижљиво прикупљају. Београд 15. марта 1901. г.

Председник комисије,

_Људ. Клерић, с.р:

мин. на расположењу.

Чланови : 22 И. Стамехковић с. р., „јоб. Жлкић с, р, Ми лош Фажмжановић с.р. Лома Марјаховић с.р. Рава Мушабцић с. р. шеф. грађ. од. општ. беогр. Ораг. Спасић с. р. и Др. Дим. „ишула с.р.