Српски технички лист — додатак
Х
ГОДИНА ХМ.
ДАЛМАТИНСКЕ И Т. Д. ЖЕЛЕЗНИЦЕ
СТРАНА 41
ДАЛМАТИНСКЕ, БОСАНСКЕ И
У органу Удружења аустријских инжењера и архитекта бр. 38. од ове године изашао је извештај о екскурзији коју је то Удружење приредило својим члановима ове године. (Овај је извештај занимљив у многоме по“. гледу и ми налазимо да треба да упознамо и наше читаоце са железницама ових сртских крајева, па, остављајући на страну хвалу којом известилац Ј. К. у. Мепцизећ као добар аустријанац, тако обилно обасипа „земаљску“ владу, ми износимо из њега само оно што ће наше читаоце интересовати.
Известилац почиње свој опис далматинском државном железницом нормалнога колосека 0д Шибеника до Спљета.
Од Шибеника се за један сат вожње од прилике, стиже кроз пуст, суморни, ненасељени крш (Кагзђ, по јаком успону у Перковић(Сливно, станицу која је од Шибеника 91,7 кт далеко, а 184 т над њим. Одатле се одваја северно пруга за Книн, а јужно за Спљет.
(Спљету идући пење се пруга са 2500 све.
до станице Лабина на висини од зб1ат, а одатле са падом од 250) силази дужином од 11 Ккт до Спљета. (сем последњих 6 Кт цео пут води, кроз праву пустињу од самога крша, која ако није још неутешнија него до Лабина.
Грађење далматинске државне пруге закључено је, после дугих претресања, године 1874. а предата је саобраћају 22. септ. 1877.
и ма да су најмањи полупречници кривина.
250 т, планум доњег строја Фа т, а челичне шине тешке 30,5 Ко, ипак су је у оно доба сматрали као „секундарну железницу“. Она је дугачка 123,5 Кт, а коштала је двана-
ест милиуна шест стотина педесет и две хиљаде |
Форината или 204 800 круна по километру. (Ово долази отуда што има много камених насипа високих по 10—20 т, више великих мостова и четири тунела, укупне дужине од 767 т.
Нарочито велике тешкоће код ове као и код осталих железница које се граде у кршу задаје набављање воде, тако да је само на ту позицију отишло преко 59/, целе суме утрошене на грађење. Железничка управа је заједнички са варошким управама подигла два велика водовода и то у Шибенику су довели воду са водопада реке Крке,
а у Спљету су реконструисали и обновили
ХЕРЦЕГОВАЧКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ. (
у стари римски водовод, који је саградио римски цар Диоклецијан у ГМ. веку и који су Авари три века доцније разорили. И тако је морало да прође пуних дванаест векова, докле су остаци овога, 8 Кт дугачког водовода, давно изумрле културе, иницијативом железничких инжењера, ових пионира напретка и културе, опет почели служити ономе чему су намењени били.
У станици Перковић - Сливно подигнуто је пространо постројење цистерана које хвата 23 000 та и два резервоара са запремином од 7 000 та. У свима осталим станицама су, са малим изузетком, подигнуте цистерне, као што је то већ обичај у Далмацији, Херцеговини и свима земљама Средиземног мора.
Још су занимљивије експлоатационе и саобраћајне прилике ове нормалне железнице,
која, ево већ 26 година како проводи свој јадни живот.
Наде, које су у први мах полагане на ово „културно средство“, нису се испуниле. У прво време било је само четири пута недељно, па и дан-дањи иду дневно у сваком правцу само по два путничка воза. Код необично слаба саобраћаја, природно да је експлоатација показивала сваке године дефицит,
тако да је исти досада изнео 2, милијуна
круна. Најпростија и најјевтинија узана железница
дуж морске обале, кроз куд и камо плоднији и насељенији предео, била 6: за онамошње прилике потпуно довољна, а не би у пола толико коштала. Али, кад се узме на ум колико се свет и данас још једнако противи узаном колосеку, онда се може мислити како је тек морало у оно доба бити стим питањем. Кад је аустријска влада 1875. године изнела пројект закона, по коме би држава имала да сагради неколико локалних железница са узаним колосеком, парламент је просто одбио. Овај, овакав закључак учинио је, да је од то доба до данас, грађење многих и скупих локалних железница са нормалним колосеком, прогутало небројене милијуне нашега народнога блага.
У осталом далматинска железница као усамљени прилепак нормалнога размака, на читаву мрежу главних железница узанога размака, неће се отети својој судбини, и уколико пре постане оно, што је требало да буде одмах с почетка -— железница узанога коло-
сека =="="=<74 било редуковањем размака, Или