Српски технички лист — додатак

СТРАНА. 42

уметањем треће шине, утолико ће пре изаћи на сусрет сретнијој будућности.

__С тога ме је, као дугогодишњег браниоца узаног колосека, веома обрадовало, кад сам, како у Истрији, тако и у Далмацији нашао да су ц. кр. државне железнице саграђене са узаним колосеком.

" Требало је да прође двадесет и пет го-

дина од како је парламент донео онакву одлуку, па тек да се нађе један довољно смео министар који ће се одважити да поново поднесе парламенту предлог о грађењу државних железница узанога колосека. И то се не би десило, да није било Босне. Већ и само та

"једна једина добит у пространој мрежи узаних

железница у Босни, не само да је срећа за Аустро-Угарску, којој је веома потребно још неколико хиљада километара железница, него је и за многе. друге велике државе,: које су у погледу железница јако заостале, као што су: Русија, балканске државе, Шпанија, Италија и т.д. и које се на ове узане железнице могу да угледају.

И збиља су многе и многе комисије долазиле из бела света, између осталог из Јапана, Аргентине, Инђије и т. д. да видеи проуче босанске узане железнице.

Далматинске узане железнице. Законом од 1899. одобрено је грађење

узаних железница за Далмацију у укупној дужини од 150 Кт, а по цену од 12 120.000 8. у коју суму улази и набавка возила, интерес на капитал за грађење, опрема и т. д. Просечна цена по километру прилично је дакле велика, али то долази отуда, што је само грађење скопчано са великим тешкоћама а друго, што то нису обичне локалне, него главне железнице, од којих се захтева каои од надовезане мреже узаних железница у Босни и Херцеговини, да су лотпуно спремне и у погледу војних захтева, те су с тогам станице дугачке по 300—400 т, па и дуже. Како је о овим железницама мало писано, то сам рад да се овде мало више упустим у њихов опис.

Пруга Спљет-Сењ, дугачка је 45 Кт. Употребила је нормални колосек далматинске железнице на дужину од 5 Кт на тај начин, што је уметнута трећа шина за узани колосек. Пред Солином се одваја од нормалне пруге па се, 14 Кт дугачким успоном од 250, и 400 тп. дугачким посувраћсним тунелом дохвата висоравни код Клисе у просечној над-

Из Науке и ПРАКСЕ

ГОДИНА ХЈУ.

морској висини од 350 т. Како оно место где узана пруга напушта нормалну, лежи само неколико метара над морем, то се ова железница пење на висину која је само за 50 тш, мања него што је висина Семеринга над Пајербахом на јужној аустријској железници. Пошто прође неколико мањих седала, пруга почне да се спушта у долину реке Цетине и на 46, Кт, далеко од Спљета допире за сада до Сења.

(Од ове ће се пруге код Дугог поља, на 17 Кт, пред Сењем одвојити пруга за Аржано на далматинско-босанској граници, те да се доцније веже са босанско-херцеговачком државном железницом Бугојно-Аржано и на тај начин добије друга, врло важна веза севернога дела Босне са Јадранским морем у Спљету, докле пруга Груж-Ускопље, која већ ради, везује херцеговачку мрежу ијужни део Босне са пристаништем у Гружу (Дубровнику).

Пруга Спљет-Сењ, при свем том што је употребљаван врло често полупречник од 100 т, само да би се што боље прилагодила терену, ипак је захтевала врло велике земљане радове и разбијање стена. Усеци у. стени, 12-15 т дубоки, сваки час се мењају са тако исто високим насипима. Осем поменутога посувраћеног тунела дугачког 400 т, који лежи у кривини од 100 тш, радијуса, има још два тунела 221 т, дугачких,

Радова у стени извршено је 400/000 та сувога зидања 9000 шз и 32000 те обичног. За воду је и овде тешко ишло као и свуда где влада крш.

Друга државна железница узанога колосека почиње од величанствене Боке Которске односно од станице Зеленика која лежи на мору 4 Кт, иза Херцег-Новог, па иде кроз Суторину, познату из устанка у 1880 години, прелази преко једнога седла 185 т, над морем помоћу дугачких и 259), стрмих успона, па се онда спушта у долини реке Канале према Груду на висину од 125 т.

Пошто пређепостају Чилипи, станицу Цавтат која је 3 Кт, далеко од старе поморске вароши истога имена, пруга се поново рампом 15 Ккт, дугачком, пење са успонима од 20 и 200/ о. У исто се време пруга овде јако развија двогубим шепутом и посувраћеним 410 т. дугим тунелом, пењући се код Главске на херцеговачко - далматинској граници, на плато у висини од 494 т где се везује са босанско-херцеговачком државном железницом Главска =— Ускопље — Габела.