Српски технички лист — додатак

“

Додатак „Српском Техничком Листу“ за 1903. годину.

МОЈА ОДБРАНА

пише

Димитрије Стојановић

државни саветник у пензији

Пре пет година, 22 јануара 1898, држао сам предавање у нашем Инжењерском ЈУдружељу 0 једној мојој студији, којој ладох назив: Мова геометријска теорија о нормалном на= пориве праве греде.

Навикнут на радњу у нацртној геометрији, да задатке решавам у мислима, ја сам тада и ову студију моју разрађивао само у мислима а тек по нешто допуњавао сам рачуном и сликама. Желео вам да ту студију п напшшем, одмах после тога предавања; али, болест и друге неприлике спречише ме у тој намери и тек при крају 1900. почех а у почетку фебруара 1901. довртих ту студију. Шампање ове расправе у Српском Тетничком „Листу почето је у 1901 а довршено у мају 1902, па је том приликом отштампана и у нарочитој књижици.

У априлу ове 1903 године изашла је једна свеска Српског Тетничног Листа за целу 1902. тодину, и ту, у тој свесци, као додатак, штампан је реферат г. Вл. Тодоровића, професора Велике Школе, о тој мојој студији. Сваки који тај реферат прочита, ма и летимично, мора добити уверење да је написан тенденциозно. МИ заиста, мени та расправа моја не би на част служила ни онда, кад би постојао само и десети део од онога, што г. Вл. Тодо_ровић наводи у томе реферату својему.

Нисам агресивне природе, али од оваквих неоснованих напада морам да се браним и тако сам принуђен да под старост пишем и ову четврту Одбрану.

].

На крају моје поменуте расправе казао

сам ово;

„Ова расправа могла би бити много краћа „кад би се ограничио да напишем само оно „што је у њој ново. То нисам урадио из два „разлога. Шрви је разлог тај, што би тада „тешко било одржавати потребну везу у из„лагању мисли, а други и главни разлог тај „је; што сам желео, да ова моја расправа по„служи нашим инжењерима као ручпа књига“

Противу тога навео је г. Вл. Тодоровић у 9. тачци својега реферата ов):

„Г. Ст. вели, како жели, да његова ра„справа послужи нашим инжењерима као ручна „књига. На то има да се примети ово. У Ме„ханици Клерпићевој нема ничега о општем „решењу задатка, да се нађе напрезање при „екецентричном терећењу графичким путем по„моћу дентралне елипсе, нема ничега о језгру упревека и т. д, јер је та Механика Тео„риска. Али од како је г. Клерић почео пре„давати само у техн. факултету, он јено „овим стварима више предавао, а ја предајем „све па п употребу централно“ језгра за од„ређивање напрезања Ипжењери пак. који „бу учили на страним политехникама Приме„њену Механику знају о овим стварима много „више, но г. От. који ушавши у инжењерску „службу као виши чиновник, пије имао ни „потребе ни времена да се упозна са методама „новије Примењене Механике. Због тога је ова „расправа г. Ст. као ручна књига за паше инже„њере излишна, бар за инжењере, који су од 15 „тодина на овамо учили, а еви знају да се служе „и својим белешкама из предавања и са „Не“, „која је књига натучена п пуна тежих ствари „из Примењепе Мехапике. Због тога је г. Ст. „сасвим промашио циљ. Кривица је само ње„това, јер ову расправу држао је г. Ст. и као