Српски технички лист — додатак
2
„пред вање у Инж. Удружењу, али се огра„дио од дискусије, док он не отштампа. Да је „онда било дискубије, г. Ст. би било казано „шта је све у томе правцу познато, те не би „доказивао просте п познате ствари из Ин-
„жењерске Механике, а најмање оно, што сео
„налази и у Механици Клерић-Вајсбаховој.
Пре свега, овде имам да поменем, да и т. Вл. Тодоровић у реферату својему тврди, ла у нашој литератури немамо дела о напрезању греде при ексцентричном терећењу графичким путем ит.д.и ја, баш због тога, мислим, да је моја расправа, као ручна књига, само добро дошла нашим инжењерима а ја сам је у тој намери само тако и написао. Даље, из реферата г. Вл. Тодоровића вили се јасно, да је он при проматрању моје расграве тражио, што но реч, и длаку у јајету, па опет за то није могао наћи ни једну научну омашку, и ако он онако безобзирно и увредљиво казује староме професору својему, да „инжењери, који ву учили на страним поли„техникама Примењену Механику, знајуо овим „стварима много више, но г. Ст.“ А, по што је покрај тога моја расправа написана лепим језиком, јасно п разумљиво, опда она не може бити излишна као ручна књига нашим инжењерима, баш и онда, кад би у њој било само познатих ствари, као што би то хтео да представи г. Вл. Тодоровић.
На против, послуга из ђачких прибележака на професорским предавањима није поуздана, п ако је препоручује г. Вл. Тодоровић; јер, зна ве, да ђак не може све ла запише што професор на чаву казује а кад кад по нешто забележи и погрешно. У томе погледу имам искуства из мојег ђаковања и професоровања. Као професор нисам имао писаних предавања него само програм, разрађен детаљно и до најмањих ситница; при предавању нисам уза се имао никаквих бележака, него сам увек слободно говорио и слушаоцима у очи гледао. Моји слушаоци саставили су моја предавања упоређивањем неколиких прибележака, па су их и аутографисали, али опет за то опазио сам при читању те аутографије да је било погрешака на више места, и ако ве зна да ја при предавању не говорим брзо. На послетку, о оној послузи са Тавећепђцећ Не, коју г, Вл. Тодоровић опако топло препоручује, могу бити врло кратак. И заиста, ако би то његово мишљење било коректно, онда ми не треба ништа да пишемо на српском језику, него да све књиге наба-
вљамо из Немачке на немачком језику, јер је пемачка литература тако богата да има свега што човеку душа жели.
У овој 9.тачци реферата важнија је још ова напомена. Ту, у тој тачци, г. Вл. Тодоровић тврди и то, да сам се ја оградио од дискубије о мојој расправи, док се не отштампа. |
Обичај је да се на јавним предавањима, говорник не прекида у говору и да се не запиткује; али, при свем том, ја сам на поменутом предавању мојему и то дозвољавао, јер као што је познато, мој пријатељ, г. Љ. Клерић, правио ми је тада на самом предавању више примедаба. Па и сам г. Вл. Тодоровић имао је прилике, да ми после прелавања изјави, како ја изводим доказе не само о ономе, што је у мојој студији ново, него и о ономе што је већ познато, хотећи тада да ми тиме поласка, а за што је г. Вл. Тодоровић после четири године променио своје мишљење, мени није познато, нити имам воље да то испитујем.
Али, у том погледу. моја толеранција ишла је много даље. До Божића 1900. године свршио сам прва три или четири одељка моје расправе, и, због извесне неприлике, престанем са радом за неко време. Тада замолим пок. Т. Селесковића, да тај део рукописа прочита и да ми о томе изјави своје мишљење; јер ја, рекох му, не могу тако пажљиво да пратим техничку литературу у страном свету, као што су то у стању професори Велике Школе а нисам опет рад да ми се пребаци, да у овој мојој студији износим као ново и оно, што је у страној литератури већ познато. Том приликом замолим покојног Селесковића, да умоли г. Вл. Тодоровића, професора Велике Школе, у име његово и у име моје, да и он тај мој рукопис прегледа, ако ничега другог ради, а оно бар из пијетета према староме професору својему и да ми о томе изјави своје мишљење. Г. Вл. Тодоровић прегледао је рукопис и своје примедбе ставио је на њему пиваљком. Те примедбе већином су биле аналитички изрази о ономе што сам ја графичким путем решавао, па с тога нисам ни могао да водим рачуна о тим примедбама. Али, једна примедба била је друге природе и о њој ћу нарочито говорити под бр. ове Одбране.
Да је овако било и да ми јег. Вл. То-
доровић на самом рукопису правио примедбе.
писане писаљком, сведок ми је г. Миша Николић, виши инжењер железничке дирекције, који ми је по молби мојој донео рукопис од
о"