Српски технички лист — додатак

М5 тежишта 5 са нападном тачком М) и неутрална оса, спрегнути пречници;

а. да је на сваком пречнику нападна тачка и пресек тога пречника ва спрегнутом неутралном осовином један инволуторан спрег; и

8. изводи познате односе између пола и антиполаре и обрнуто, али се све то може лепо и непосредно доказати и на други начин, без дентралне елипсе лењивости, који је мпого простији и елегантнији од радње са централном елипсом, само ја незнам да ли је то било познато г. Вл. Тодо-

ровићу. Тако се прва теорема, а трећа је след-

отво прве, изводи из једначине | 2 Е ||

1 Ме а Е Че нсонињој | се Био ан виса 1) Ми е:-Вгезјап, Стара ће 5Еанк дег Вапеоп5 теполеп, Вапа 1. втр. 61, а инволуторно стање спрегнутих осовина пу изводи се из једначине (пуов== 0. зе И ен е а аајнт. ИЕПЕ) на истој страни поменута дела, по којој су центрифугални моменти профила равни“ нули за сваки спрег осовина. При свем. том, г. Вл. Тодоровић овако завршује ту 4-ту тачку реферата својега: „на против баш и за школу „и за праксу врло је погодно, што се то све „ради на овај тако елемептаран начин, преко „елипсе лењивости, који ни мало није нееле„гантан. Само што све то или није познато „7. Стојановићу или он није хтео на то ни „главе да окрене.“

На нослетку, противно томе тврђењу евојему, казује ово у тачци 8 реферата својега; „И одатле могао је г. Ст: видети да се за„доднио са својим тврђењем, да сада (т. ј. „после његове штудије) централна елипса леуњивости припада историји.“

Из свега овога није тешко извести закључак, да г. Вл. Тодоровић није на чисто, да ли п од када централна елипса припада историјт; он нема о томе својега мишљења, а, ко нема мишљења својега о печему, тај не може критиковати мишљење других о томе.

Овде је место да нешто више проговорим о ономе, што г. Вл. Тодорорић износи у тачци 8 својега реферата. У другој алинеји те тачке вели:

„У свесци за мај-август Техн. Листа за „Тод. 1891. саопштио је опет г. Турудић: „да » СУ линије сила (саставниљце нападниг тачака „ба тежиштем) т њита одговарајуће осе, које „44 кроз тежиште а паралелно одоварајућит »„ пеутраљлњит осата, две рецитрочне систете :0)6 ,0/ у исто доба у инволуцији“ (а то је инво-

„луција спрегнутих пречника елипее). За тим „је показао у св, 6 за год. 1898. како се ценутар те инволуције налази, па помоћу њега „решава задатак о неутралној оси и нападној утачки па затим и напрезање. Међутим, кад „06 добро расмотре особине тежишта лењи„вости, вили се, да овај центар инволуције у „бл. 4 тога чланка није ништа друго но Моћт„0в0 тежиште лењивости за један особен слу„чај (сл. 9 мога реферата о раду професора „Гапд-а.)“ - |

Овај навод г. Вл. Тодоровића представља нам као да је г. Турудић изнашао нешто ново у науци у та два своја чланка и да је услед тога толики ауторитет, да је већ и само навађање из тих чланака његових довољно да се потре оно што сом ја написао у мојој расправи. То је узрок, што ћу се ја са тим чланцима г. Турудића забавити нешто више.

Пре свега имам да поменем, да навод г. Тодоровића вије тачан; није тачан у толико, што г. Тудурић пије то псказао у својем чланку у свесци за мај— август Техн. Листа за годину 1897. него тек у другом чланку својему, у свевци “ Техн. Лнста за годину 1898. а доцније видеће се, да је та разлика у години од пресудног значаја, јер је моје предавање, у јануару 1898, било у времену између та два чланка г. Турудића. - Ту, у тој 6 свесци Техн. Листа за год. 1898. стр. 64 под затлављем: „Конструкција спрегнутих парова“ г. Турудић почиње овако:

„У чланку за испитивање стабилности код „високих камених стубова поменуто је, да су „линије сила за разне нападне тачке и њима „одговарајуће осе, које плу кроз тежиште 5 „пресека а паралелно према одговарајућим „неутралним осама, две реципрочне системе, „које су у исто доба у инволуцији.“

То је оно место што наводи г. Вл. Тодоровић у реферату својему, а да се не би мислило, да је г. Тудурић то исто или тиме нешто елично казао и у првоме чланку евојему у евесци за мај— август Техн. Листа за 1891. годину, ја ћу из тога чланка навести

т ехјбепзо дотично место на стр. 69. под на-.

словом: „Општа посматрања.“ 'Го место гласи:

„Тре но што пређемо на одредбу напреузања у датој тачци пресека од појединих „Фила које дејствују на стуб, потребно је „имати на уму извесне односе, који постоје „између линија које везују продорне тачке „нормалних сила кроз раван пресека сва те„жиштем његовим, дакле тако званих линија