Српски технички лист — додатак

„исказује ја нећу овде понављати. А разлог „што се она налази нацртана (у многим делима) „у пресеку греде а и прави значај њеп одмах

ће се видети.“ 2 ми Два ЕЛ АН Ен — — —_. На против баш и за школу и за „пракеу врло је погодно, што се то све ради „на овај тако елементаран начин, преко елипсе „лењивости, који нимало није неелегантан. Само „што све то или није познато г. СОтојаповићу „ишли он није хтео на то ни главе да окрене.

„9. Али има још нешто што овде морам „напоменути. Још онда кад је проф. Моћт увео „у примењену механику „тежиште лењивости“ „а проф, Гала то разрадио, припала је цен„трална елипса лењивости историји т. Ј. може „се битинп без ње за решавање задатка о не„утралној осии пападној тачки, па дакле и „без главних оса и главних момената. да од_„релбу тога тежишта лењивости довољно је „опет знати два Ј и С за пар ова па се онда „једном врло простом конструкцијом — поомоћу круга — палазе и моменти за све друге сове, и неутрална оса за пападну тачку и „обратно, па п напрезање. Простотом својом „надмаша ова конструкција озу, која се о„снива на реципрочности било да се радп са „централном елипсом, било са две неутралне осе и њихове две нападне тачке. О томе ре„ферисао сам ја у свескама 3—8 Техн. Листа „за годину 1898, па и то као да је сасвим „непознато г. Стојановићу. Нарочито је проста „конструкција кад су дате осе симетрије профила.“ „У евесци за мај— август „Техн. Листа“ „за год. 1897 саопштио је опет г. Турудић, „ла су линије сила (саставнице напад.тачака са, „тежиштем) и њима одговарајуће осе, које иду „кроз тежиште а паралелне су олтоварајућим „неутралним осама, две рецитрочне системе које „су у исто доба у итволуцили“) (а то је ипво„луција спрегнутих пречника елипсе). Затим „је показао у св. 6 за годину 1898. како се „центар те инволуције налази, па помоћу њега „решава задатак о неутралној оси и нападној отачки па затим и напрезање. Међутим кад „се добро расмотре особине тежишта лењи„вости, види се, да овај цептар инволуције у „бл. 4 тога чланка није пишта друго но Моћт„ово тежиште лењивости сл. 9 мога реферата „о раду проф. Гапд-а. И одатле могао је г. Стојановић видети да се задоцнио са својим „тврђењем: да сада (т. ј. после његове шту“ __#, Курсив је мој.

„дије) припада централна елипса лењивости „историји а колико је дубоко отишао проф. „Гата у чисто геометријеком испитивању овога „предмета може видети г. Ст. из оригиналних „радова његових (што ће га, уверен сам врло „ интересовати) пошто сам јау „Техн. Листу“ „изнео само оне ствари, којима се у пракси „можемо користити. Тамо ће видети г. Ст. „да је и ту поново изашла на видик она важна „реципрочно инволуторна веза, за коју он мисли, да ју је он изнашао.“

Из опе моје реченице: „сада, централна елипса припада историји“, не може се извести закључак, да сам ја хтео тиме да кажем, да то треба тако сматрати тек од онога дана, кад је моја расправа угледала света. Тај значај могао би се придавати поменутој реченици мојој само онда, кад би место речи „сада“ било казано „од сада“, а кад би ја тако мислио, ја би то умео и да кажем, јер ја увек

"пишем јасно и прецизно. Међутим, г. Вл. Тодоровић знао је, да се и пре моје расправе

могло радити и ралило без централне елипсе, па према томе требало је да мисли да сами ја то знао опако исто као што је знао и он; није, дакле, лепо, нити је у реду што сам додаје тој реченици мојој „т. ј. после његове штудије,“ па онда изводи из тога опе педозвољене испаде.

Даље, кад г. Вл. Тодоровић критикује моје мишљење о употреби цептралпе елипсе, па треба да видимо шта он о томе мисли.

Тако, у тачци 2 својега реферата вели: „да још од тога доба (1810) централна елипса „лењивости припада историји, ако се мисли „да она служи за цртежно изналажење моме„ната лењивости, само што г. Стојановићу „није познато.“

Даље, у тачци 3 својега реферата, по-што је на старолреван начин показао како се из момената главних осовина одређује моменат за повољан пресек, вели: „и ако је то тако опет „се централна елипса лењивости пе употре„бљује за цртежно изналажење момепата ле„Њивости за произвољне осе, ако су дати „главни, . . .. .. . . . „А разлог што се она „налази нацртана (у многим делима) у пре„секу греде а и прави значај њен одмах ће „бе видети.“

За потврду тога милљења својега изводи у тачци 4 реферата својега три особине нападних тачака и њихових пеутралних осовина с помоћу цептралне елипсе, и то;

1. да бу линија силе (т. ј. саставница