Српски технички лист — додатак
|
6
„ципрочне мреже у равни пресека никако није била до сада непозната.“ Међу тим, ја сам баш на основу те инволуције и могао да изведем поменуте конструкције даљих спрегова“ на подлози две произвољне неутралне осовине и лве нападне тачке за њих.“ До тога доба рађено је само са главним осовинама или спреговима конјугованих пречника, дакле онако као што је још Моћг показао, и као што се лепо види из поменуте статике "Мег-Вгевјац-а | свеска стр. 61, 62, 63 и 64; а, да се пре мепе зпало за ову реципрочну инволуцију, моја општа конструкција била би у пауку уведена, јер је професор 5ЗЕешет пре Моћтг-а. још око 1840 тод. у својим предавањима на берлипском упиверзитету показао конструкције ипволуторних спрегова редипрочних мрежа.
Ш.
У одељку Ш моје расправе извео сам тек онако мимогред и цептралпу елипсу, па при том укратко показао пи на што се употребљава. Ово сам урадио из два разлога:
1. да покажем да се централна елипса може добити и овим геометријским путем,
2. да покажем једну нову особину централне елипсе, која се у томе састоји, да је она сама себи реципрочан влак у инволуторној мрежи нападних тачака и њихових неутралних осовина, али да ми се не би пребацило, да ја, као старији човек, препоручујем старе ствари које су се већ преживеле, додао сам на крају ове речи: „Сада, централна елипса припала историји.“
Ја управо незнам разлоге са којих сег. Вл. Тодоровић тако јако окомио противу ове моје реченице, али видим да добра петина његова реферата изпоси само критиковање те реченице. Тако, најпре исказује ту моју реченицу под паводним знацима овако:
„Сада (т. ј. после његове штудије) цен„трална елипса припада историји“ према томе, разлика је између тога навода и саме реченице у мојој расправи та, што је г. Вл. Тодоровић за добро нашао, да за свој рачун дода: „т.ј. после његове штудије“, па онда продужује у реферату своме овако:
„2. Да покажемо одмах, да г. Ст. греши „кад мисли овако о централној елипси т. ј. да „њему, кад тако каже, није ни познат значај „централне елипсе лењивости у примењеној „механици.
„Кад се постави питање, шта треба да „буде дато, па да се могу наћи моменти ле-
уњивости и центрифугални за сове осе у равни „пресека греде (или дате равне контуре) од„товор је: да, треба да су познати моменти „лењивостп Ј, и Ј, за две управне осе и цен„трифугални С, за тај пар, т. ј. налазе се „две просте једначине, које дају момент ле„Њивости Ј (за осу под аб. кроз пресек првих „двеју) и СО зању и на 5 управну као просте „функције Ј, Ју, (6 и 80.
„Ове су једначине тако просте, да се из „њих налази Ј и С било рачуном било кон-
„струкцијом, при чему има да се нацрта само.
„извесан круг, па се из цртежа изваде те две „количпне. Али, осим тога, било рачуном било „истом том конструкцијом налазе се правци „оних двеју управних оса, за које су моменти „највећи и најмањи (а С==0) као и величина, „тих момената. О томе је прво писао проф. „Моћт још 1810 и од тога доба износи се то „скоро у евима мехавикама. (Рачунски пут по„казан је у Клерићевој Механици [| конструк„тивни скоро у свима. графичким статикама а „п ја сам о томг што треба саопштио у 3-ћој „свесци „Техн. Листа“ за год 1891). По томе „јасно је, да још од тога доба „припада цен. „тратна елипса лењивости историји“, ако се „мисли да она служи за цртежно изналажење „момената лењивости, само што то г. Стојановићу није познато.“
„д. Ако бу нађене главне осе кроз те-
„жиште Т и моменти за њих Ја = Ка и „Јаа == Ера, онда се лако доказује (а то је „од Кулмана давно познато) да: ако се нацрта елипса, којој је средиште у ЕК, велика полу„оса а, управна на осу за коју је момевт "пајвећи, па момент за осу кроз Т пода „према првој главној оси обележимо са Ј == Ке“, „овда је потег т ове цептралне елипсе лењи„вости под ад дат са једначином т. 6 = ађ, „одакле излази опет ве == ађ:т, па онда и мо„мепт лењивости Ј. Ако је дакле нађено г „онда. се конструкцијом лако добива с. Осим „тога лако се доказује и то, да ако се повуче „дирка па елипеу у правцу под аб, онда је да„љина те дирке од осе под аб једнака с.“
„И ако је то тако, омет се централна „елипса лењивости не употребљава за цртежно „изналажење момената лењивости за произ„вољне осе, ако су дати главни, из разлога, „које смо горе казали, али ипак она служи, „да се лепо геометријски представи закон по „коме се мењају моменти лењивости са нрав„цем осе, боље но онај круг по проф. Моћт-у „о коме је горе била реч. Како се то речима
Ма