Српски технички лист — додатак

Год. ХУЈЦ. ~ 1907.

прута израде се по средини (20—30 см. један од другог) за тим се при врху поплету опет јаче (тако остане чврста леса, кад се коље извади из земље).

Пруће и грање при поплету не морају се кресати Врхови грана и прутова окрећу се на једну страну и оставе се да стрче колико су дуги. Та страна окретана је у воду а на другој је страни крајњи колац дужи, чији се крајеви прикују или боље вежу жицом за два суседна шипа и тако кроз обешене лесе између шипова вода пролази без велике сметње, само са убијеном снагом.

На већим дубинама особито где би могло настати загушивање озаких леса (гранама, сламом, кукурузовином, сеном идр.) прикиване су с предње странеза шипове по 2 мотке (летве) а о шипове ите мотке везивана стабла средње величине (сл. 3).

Ипи су сама подужа стабла вешана косо на ниже о шипове (што је простије, чајбоље се одржава, а скоро има исто дејство као и: прва два сиучаја).

Упоредо са израдом регулационе линије прављене су и траверзе (везивана регулациона линија са обалом) и то почев од траверзе 1 низводно (сл. 1).

Због тога што се у главном овде имало само да умећу траверзе између већ постојећих траверза — одбојника (шпорова) — које су били раздалеко за изво: ђење регулације по овоме плаву, то је и правац њихов био у неколико утврђен. У почетку је положај траверза ([ 0 1Ш и ГУ до шпора У) узводана одатле на ниже су већином управне на ток речни као и постојећи одбојници.

Траверзе 1 11 Ш и ]У рађене су као обични јачи плотови са повијама тј. сваки се ред плота ради као поплет.

Траверзе У (продужење шпора) УП 1Х ХГиХМ рађене су као регулациона линија. Траверза Х1М је

продужен одбојник ХУП каменом у висини мале воде. Траверзе су рабене код регулационе линије у висини

исте а обали идући горњом ивицом у успону (20 — 409)

Ради утврђења високе обале на излоканој окуци

за сада је извршен само јак трпанац поред обале на нападнутим местима (између одбојника УШиХиХи ХП)

Утпцај ових грађ вина г:а корито и обале Мовине. За време мале воде опажа се одмах ломљење воде у регулационој линији (испред линије јаче струји вода а иза линије тихо се креће). У правцу линије настаје дубљење корита а иза линије и испод траверза таложење наноса.

За време велике воде. 1) Као и за време мале воде дубљење је корита још у већој мери дуж регупационе линије и таложење иза линије а између траверза (нарочито у горњем делу, између траверза 1, П и ЈП, које су већ засуте) као и уз десну обалу дуж целе линије. 2

2) Лева обала у горњој окуци (између ХУ) више је одношена. Исто тако нападат је на горњој страни и врх спруда али на доњој таложен нанос (Дакле кре-

тање врха спруда низводно као и пре). 3) После довршења и последње траверзе тј. про-

ратни лан

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“

дужења одбојника ХУП, код моста, пребачена је већа количина воде на том месту па и матица уз леву обалу. Отуд дубљење корита том левом обалом око моста и одношење само те обгле.

| Утпцај воде на грађевине био је у томе, што је, као што је напоменуто, како мала тако и велика вода дубила корито у правцу регулационе линије Та«хо су шипови бивали лабинији, те су велике воде, на неким местима (нарочито на савијутку окуке) извалиле шипове у регулационој линији.

Ну поред свега тога ове провизорне грађевине уз малу помоћ сталнијих грађевина, готово су потпуно извршиле свој задатак (као што је напоменуто: сачувале десну обалу од даљег роњења и одбациле матицу од нишког стуба ка левој обали, и нападнута та обала).

Из овога се види, да би се оваке грађевине др: вене конструкције успешно могле употребити при регулацији Мораве. Ово је можда до сада први мало већи покушај у нас, у опште са овим грађевинама, из кога се не могу све добре и рђаве стране таких грађевина одмах ни увидети. Али, кад се, узме да је овај покушај имао успеха на овако неподносном месту, онда би извесно ове грађевине, извршене у већој размери и где би се могао бољи распоред употребити, потпуно успеле.

Ово је место неподесно за грађевине ове врсте и због тога што је Морава на овом месту неправилно развијена и што вештачке грађевине (шпорови и друга постројења) изазивају врло неправилно кретање велике воде.

Али према каквоћи и количини наноса у Морави у опште (главна маса наноса муљ'тиња, — ситан пе-

сак са земљом — испод тога „моравски шљунак“ средња величина највећег комађе 15Х%6%5 см.), према количини воде (на овом месту за време овог последњег рада најмања количина 37 м.% највећа 1200 МЗ) према брзини (најмања средња брзина била 0,3) м. а највећа око 2.30 м.), према паду и другим особинама Моравиним, а судећи и по овим окушају, извесно би се, као што сам напоменуо, могла Морава успешно регулисати или бар на неким местима задржати, да нагло не мења корито'и не односи плодно земљиште а то би била велика добит према малим ценама оваких грађевина.

На овом месту за овај мах утрошено је за саме грађевине дрвене конструкције око 9600 дин. на дужину око 800 м. (на 1 км. било би око 12000 дин.). Ако би овакзим грађевинама сачували од роњења само по 50 м. ширине земљишта дуж обала или по 100 м. дуж једне обале већ би се рентирало употребити их, рачунајући цену земљишту поред Мораве од 1200 дин, од ћа.

Или ако би употребили при регулацији комбинацију ових грађевина са сталнијим, као штоје овде рађено, што би стало око 24000 дин. на. км. тад би требало да сачувамо од роњења поред једне обале појас од 200 м. или поред обе појас широк по 100 м. па да се рентира регулација, без других користи, које долазе регулациом реке, а толико би се, држим код Мораве, бар од Сталаћа до ушћа, могло лако постићи.

Ш — 1907. Ћуприја Јов. П. Зрнић,

нанљања.

ни на