Српски технички лист — додатак

„бриСКИ ТЕХНИЧКИ листе _

И _______Год ХУШ = 1907. | па пошто ф смемо ставити најмање = 9, то ће гњ2- бај Смицање при вгавијању. чење бити Посматраћемо два суседна пресека између ко12 М ме“ | јих терети не дејствују и ако њихово одстојање бо а ===> означимо са да == ! (јединици дужине), онда се из о равнотеже трансверзалне силе и нормалног напрезања а истезање добија А М 2 М о њ- ара амо в=е Па, Мраз њи | Ел Највеће напрезање на смицање при савијању

За ф =- 16 (средња вредност) биће:

пола | ГЕ ЕН И О 4 и ЗНА 6 6

За и == 25 (највећа вредност) биће :

бо = 3 = Њу 28 3 ДЕ Оре НИ ери ава па ан Ба 6 б

Из овога се види, да су нагргзања од прлтиска код бетона у зони притисака 2 до 3 пута већа од истих напрезања. код еластичних тела са равномерном променом облика, а пистшезаља код бетона износе само 9/3 до 3/5 од оних истезања код еластичних тела код којих се сме ставити # = 1. —

4.) Смицање а.) Неповргдно гмицање

које дејствујући на неко тело, на попречни пресек ЈЕ произведу једну секућу

(смичућу) силу (0, која уједно пада у раван пресек и шта више у правцу симетричке осе дејствује, онга ће

пресек трпети напрезање на смицањеи мораће имати јачину да против стане секућим силама, које теже да произведу раздвајање тела у самој равни сила,

Ако каква сила () паралелна површини попречног пресека дејствује на пресек КЕ бетонског тела, онда се напрезања на смицање у површини попречног

Кад спољашње силе,

пресека могу да сматрају као подједнако раздељена,

по томе се напрезање на смицање добија као једи-

ница површине из

г = НИ ААКИКА)

о ~

наступа у неутралном слоју и то у оном пресеку, за који је трансверзална сила највећа. Кад је греда подупрта на оба краја, трансверзална сила добиће највећу вредност непосредно од највеђе реакције А (сл. 4) и биће њој равна, ако реакција има вредност А)

онда ће за пресек изнад ослозца моментна једна| чина бити фра АВНЕ а одавде А, 1 (еј === а али пошто је а по приближној методи = 2)3 Ћ, то ће бити = ЗА Ричи ћ

и кад је р ширина пресека у неутралном слоју, који је изложен најјачем смицању, наПпрззање на смицање биће:

Ко: 3 А

и ври Х ћђ.! ов. (а)

р 3 ЗОд Ра

т ==

(Са сваким хоризонталним напрезањем на смицање г стоји у тесној вези и по једно вертикално на-

презање 7т', која, зарад равнотеже нападнутог елемента тела (сл, 5.) противу окретања, дакле због јед> начине 7'.1 == 7.1 морају мећусобом бити равна, дакле ЗАСКА па МА ен Ни 2" ЂЕ (1

Хонструкције од ојачаног (армираног) Фешона.

5). Теорији је задатак, да испита унутрашња напрезања код армираних бетонских конструкција и да одреди правилан однос бетона према арматури. као и њихове димензије са обзиром на практички одређена дозвољена напрезања материјала.

Помоћу заједничког дејства оба материјала, који

услед њихове лепљизе моћи заједнички мењају свој облик, кад на њих дејствују спољашње силе, добија се једна сташички неодре јена конструкција, чија се напрезања по законима статике и еластичности могу да одреде. Оскудица у сигурним подацима за модуо елестичности на истезање и лако погтајање пукотина

ђ |

да

да лаве.