Српски технички лист — додатак
"Год. ХУШ. — 1907.
„СРПСКИ технички листе
Стр. 59.
о
у зони истезања дотичног материјала отежава прорачун њихових напрезања на савијање како у зони изтезања, тако м у зони притисака (гњечења),
Израчунавање ових напрезања врши се са претили да се на еластички отпор у зони исили да се подела напрешто ћемо доцније
поставком : тезаља ви мало не рачуна, зања у овој зони сигурно одреди. видети.
Данас се највише рачуна са претпоставком, да се напрезања у зони изтезања у опште не узимају у обзир и да се још унапред стављају == о. Искуством је ут врђено, да код камена „или бетона моћ јачине на истетезање издаје и при најмањем ступњу истезања, које наступа из разних узрока, који леже у природи дотичног материјала и која даје повода образовању пукотина.
(Овди ћемо још напоменути, да имам таквих камених пресека, код којих нема зоне истезања, као нпр. у основи једног стуба, какве везе са његовом подложном (темељном) плочом неће бити зоне истезања, када у подужном правцу ван
потпорни зидови, стубови
који је постављен без и
или темељним зидом, на стуб дејствује једна сила језгра пресека. Исто тако и п. када на њих силе дејствују на исти начин,
ит, немају зону изтезања у њиховој темељној површини, кад су без везе постављени на темељ.
Пошто се однос између промене облика и напрезања, у колико се ово односи на бетон не може довољно да претстави простим математичким односима, то је услед тога прорачун армираног бетона аналити-
чким путем врло заметан, Прорачунавење оваквих кон-
струкција графичким путем тије, пошто се овим путем одређује уједно и равнотежа и статички моменат у једном предсеку.
Како је у новије доба профегсор 0. уоп Васћ опи-
1) много је лакше и прос-
тима утврдио, да се, услед дејства притискујућих сила
притиснута тепа од цемента, цементног малтера и бетона саображавају постојећим законима о промени статичко рачунање конструкција од може такође предузети и са чисто научног гледишта. Покушај са Монијевим конструкцијама дао је довољно основа да се овакве конструкције јаче развију и рачунање допуњено са законима, које је поставио (. хоп Васћ о промени облика бетона у вези са гвожђем, допринело је, да њихов. утицај на рачунске резултате нађе довољно основа за рачунање. да се поменута несигур-
облика тела, то се армираног бетона
Покушајем је утврђено, вост у зони изтезања код камених пресека. одстрани нарочитим срвствима на тај начин, шшо се у зонш изшезања, умећу гвоздени делови, који услед њихове конструктивне везе са малтером остварују заједничко дејство камена м гвожђа.
лиман паслтојав љраталиетнетееа
1) Рачунање оваквих конструкција графичким
путем изнећемо доцније у засебном чланку.
још и данас -
Код конструкција одармираног бетона данас важи себе трпи никаква истезања, а гвозденој арматури дати толики попречни пресек, да она сама буде у стању, да еластич и отпор у зони извезања у толико прими на себе, у колико ово
као основно правило; да бетон у опште прима на само напрезања на притисак и да не
сам бетон неможе да иззрши.
На овој основи извршене грађевине од армираног бетона играју главну улогу и'своју распрострањеност имају да припишу следећим околностима и статичком преимућству :
1). Моћ и лепљивост и (НанкгаЊадћазлоп) малтера или бетона која је толико знатна, да оба материјала (бетон и гвожђе) у границама дозвољених напрезања морају заједнички да мењају свој облик. Моћ лепљивости између бетона и гвожђа професор Баушингер одредио је на 40 — 47 ат.
2). Да су истезања од топлоте код гвожђа и бетона скоро једнака тако, да нема бојазни, да ће се
једно од другог одвојити при промени температуре.
6.) Притивак а.) Центрични притивак У једно призматичко тело од бетона пресека Еђ уметнуте су гвоздене шипке са укупним пресеком Је
Гвозцене су шипке паралелно и равномерно распоређене према уздужној осовини тела. Овако армирано тело изложићемо дејству притискујуће силе Р, која подједнако раздељена дејствује на пресек тела и тоу правцу његове дужине. Димензије пресека тела узете су толике у односу на његову дужину, да не може бити бојазни да ђе наступити псвијање (Еткоекоп) већ ће тело усљед дејства сила бити изложено само подједнаком подељеном слегању (гњечењу), које је подједнаке величине у свима молекилима равних пресека, и то како у бетонском телу тако и у гвозденој арматури, која такође мења свој облик, када оваква промена наступи у бетонском телу. На основи оваквог стања а помоћу закона о заједничкој промени облика бетона и гвожђа може се определити, колико учешћа имају оба материјала на преношење притисака. Ако са Еђ и Кб означимо пресеке бетона и гвожђа, са « и В специфичке дужне промене бетона и гвожђа на јединицу напрезања, са р н ба напрезања за бетон и гвожђе, са Ери ће
модуле еластичности бетона и гвожћа, онда ће према овоме слегања бити :
18 у Ма Је пен (орав једн 2) р
или за ш = ! о пе Ма 6) се «
или увођењем модула еластичности со _ Еђ аза) се Ке