Српски технички лист — додатак

'Стр. 60.

„СРПСКЕ техничкилис т«“

Год. ХУШ. — 199

Из овога се види, да однос напрезања не зависи |

од величине пресека; да напрезање стоји у обрну == тој сразмери са специфичном променом дужине а у правој сразмери са модулом еластичности оба материјала; другим речима исказано: у колико је један материјал попустљивији или стисљивији у сравнењу према другом, у толико је и мање изазвано напрезање у њему а у односу на напрезања крућег материјала. у

(Одговарајући делови притиска, који падају на пресеке Кђ и Ее износе ођ Еђ односно : е.Ке. За њих се по горњем обрасцу добија однос;

ФЕ _ 8. Ер _ Еђ,Еб бе Ке — «а Ке _— Ее Ке

Из овог се односа види: да се притисци односе управно као пресеци а обрнуто као специфичка гњечења на јединицу напрезања, односно, напрезања се односе управно као модуо еластичности, другим речима у колико су тела попустљивија, подају притиску, дакле трпе и мањи специфички џритисак, међутим крућа тела, овди гвожђе, противстаје истоме слегању са већим еластичким отпором. Помоћу суме ођ Еђ + с е Ке = Р и једначине (15) лако се израчнавају и сама напрезања, успед којих ће онда и делови ођ Кђ и се Ке бити познатии пошто се стави:

ел Бе | биће ; · в Еђ Р Р а ако). ођ ИТ И а тен ке МАР пене ер Еђ + п Ке Бе + Еђ

Кад у овим једначинама расмотримо оба именитеља видећемо, да сваки за себе треба сматрати као садржину површине једног јединачног пресека. Први именитељ представља јединачни бетонски се добија, када се гвоздени пресек множењем са п преобрати у један бетонски пресек исте вредности исте моби ношења). На исти начин и други именитељ представља јединачни пресек гвожђа, који одговара датом пресеку бетона.

За одредбу напрезања у бетонском пресеку треба дакле арматуру п пути већу увести у рачун, док међутим за. одредбу напрезања гвожђа треба бетон само са уп делом његовог пресека увести у рачун, ако треба дакле оба пресека редуковати на један и исти материјал. По новом пруском пропису ставља се п == 15; модуо за гвожђе

Ве = 2250000 кгр/сма и Еђ == 150000 кгр/см=

6) Екецентрични притигак

Видели смо, да се код оваквог притиска поред аксијалног притиска Р појављује још и један моменат савијања под а) раздељује на пресек тела и производи напре-

Први се притисак по законима изложеним

у толико се лакша |

пресек, који |

„зања, која се одређују једнач. (16) Овоме напрезању

треба још додати истезање и притисак, који производи моменат савијања Р-е (срав, Је 8)

7) Игтезане

Пошто се на сарадњу бетона за пријем изтезања

неможе рачунати, то ће за армирано бетолско тело у Ме 6, на које дејствуја изтежућа сила Р, напрезање гвожђа на изшезање бити:

БЕДЕ Ке

8. Сгвијање.

За напрезање бетона претпоставља се, да је модуо еластичности константан, да се напрезања раздељују исто онако као и код хомогених пресека и да

· напрезања расту сразмерно одстојањама од нулте ли-

није ији иеутралне осе. Затезања, која би се појавила у пресеку примаће на себе гвожђе и због тога димензије и облик зоне и стезања у бетону немају значаја докле су у питању нормална напрезања, Због тога овди неће главну улогу играти дебљика плоче него положај гвожђа. Одстојање гвожђа од притиснуте ивице назива се корисна висина ћ пресека. Напрезање бетона на горњој ивици пресека означићемо са 05; равномерно подељено истезање на мали пресек гвожђа Ре означићемо са бе. Положај нулте лтније није познат и њено одстајање од притиснуте ивице нека је х. За одредбу ових количина послужићемо се условима постављеним за статичку равнотежу по хојима код пресека изложених савијању мора

а) Сума свију нормалних сила, бити равна нули; и

6.) Сума статичких момената мора бити равна моменту савијања М. ; |

За оцену напрезања на савијање важе закони изложени у Хе3. Овоме треба само још додати дејство арматуре и истезања у бетону сматрати као и да непостоје. — Узећемо да су гвоздене шипке у бетонском телу распоређене паралелно оси тела и то како на истегнутој тако и на притиснутој страни пресека. Пресеци гвоздених шипака Ее и и Е'е нека су у односу према дебљини ћ носачевој или плочиној незнатне висике тако, да се њихова истежућа или притискујућа напрезања могу да сматрају као подједнако раздељена. Ова напрезања. арматуре означимо са бе и с'е па ће укупно истежућег и притискујуће напрезање гвожђа бити : се Ке и с'е Е'е која ће у истом смислу окретања дејствовати као отпорни момечат са краком ју односно у“ у односу на неутралн: даке биће се Ке. у одн. Е'е К'е у'.

Кад се овди унапред претпостави упрошћена линеарно променљива подела притиска у притиснутом бетонском пресеку (срав. Ла 3 6.), која је по ранијем · објаснењу дозвољена, као и да се израчуњена напре-

слој,