Српски технички лист — додатак
Год. ХЛХ. „СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“ Стр. 24 П. ТАБЛИЦА КОЕФИЦИЈЕНАТА К = ш:1 — газ пг За разне вредности пи п 6 КЛОРЕ ФРИ цтИРјеВ РОТ И = та 1 == па п“ за у. == 2. | == 1,75 та = 1,50 1 = 1,25 |ш = 1,001 == 0,75 |т == 0,50 | 1:10 2,083 1.803 1,585 1,269 1,010 0,754 | 0,501 1:9 2,104 1,817 1,543 1,275 1,013 0,755 | 0,502 1:8 2,138, ||. 1,827 1,555 1,282 1,015 0,757 0,502 1:72 2 а ба-а < 14862 1,571 1,290 1,021 0,758 | 0,503 1:6,5 2,183 | 1,886 1,585 1,298 1,024 0,760 | 0,503 1:6 2,250 1,912 1,600 1,306 1,028 0,761 0,504 1:5,5 2,348 | 1,948 1,621 1,318 1,034 0763 | 0,505 1:5 2,381 · 2,003 1,649 1,333 1,041 0,767 | 0,505 1,475 2.431 ~ || . 2,024 1,666 1,343 1,046' 0,769 0,506 1:4,50 2,491 2.061 1,687 1,354 1,052 0,771 0,506 1:4,25 2,568 2,107 1,713 1,368 1,059 0,774 | 0.507 1:4 2,666 | 2,164 1,745 1,385 1,066 0,777 | 0,508 1:3,75 2,195 | 2,237 1,785 1.406 1,076 0,780 | 0,509 1:3,50 2,969 2.833 1,886 1,433 1,089 0.786 | 0,510 1:3,25 3,219. | 2,464 1,905 1,468 1,104 0,792 | 0,512 1:3 | 3,600 2,652 2,000 1,512 1,125 0,800 0,514 1:2,9 3,814 2.752 2,046 1,535 1,135 0,803 0,515 1:2,8 4,083 2,876 2,104 1,562 1,146 0,807 0,516 1:2,7 4,431 3,068 2,170 1,592 1,159 0,812 0,518 1:2,6 4,900 | 3,199 2,247 1,627 1,173 | 0.818 | 0,519 1:2,5 5,550 | 3,434 2,343 1,666 1,190 | 0,824 | 0,521 1:2,4 6,543 | 3,744 2,461 1,715 1,210 0,830 0,523 123 8,210 4,298 | 2,610 1,775 1,235 0,839 | 0,525 1:22 11,523 4,891 2,804 1,846 1 260 0,848 _||- 0,527 1:2,1 21,512 5,727 3,064 1,935 1,293 0,859 | 0,530 12 ес 7,146 3,428 2,050 1,333 0,872 | 0,533 | В|5,4 -- 20,35 | | 2 | | 463.2 = 5“ =" 57 па || -=- 8:22 та 7,9 т 7,6 т 13 ла _|__7:0. та 67 п 8 ћо| 2,125 т | 2,342 п| 2,633 п | 3,04 а 3,65 т 4,66 т 67 МЕ ње 53. из 9,6 та | 104 и | 11,55 то | 13,32 газ | 16,3 ша | 22,45 та: У | 0 Е В| 541 5,4 тр 5,4 54 т | 54т 5,4 5,4 о«ћо| 1,35 152 пр 18 т 216 т 27 т 36 т 5,4 ш Е [55 3,64 ша | 4,1 т 4,86 | 5,83 ш: | 7,29 та | 9,72 та | 14,58 п:2 ћ
Конструкција профила површина и профила маса.
Пре но што можемо графички да конструјишемо профил маса треба конструисати профил површина, испод уздужног профила трасе. И то треба радити узев трасу као основицу. Кад кроз сваки профил провучемо вертикалну и пренесемо градијенту трасе, онда можемо просто шестаром конструисати профил површина.
На уздужном профилу захватимо шестаром дуж између нивелте трасе и терена на дотичном профилу, која преставља дубину усека или висину насипа па њу одмеримо у дотичном диаграму за површине. Затим по дотичној хоризонтали идемо до пресека са параболом па одатле по вертикали до праве под 450, Сад у шестар хватамо дуж од те праве па до праве ЛА, која одговара
попречном нагибу земљишта. Ову дуж, која нам у извесној размери представља квадратуру профила прекоси у профил површине или целу или редуковану. Да бисмо то могли, треба код сваке групе профила у уздуж. пресеку уписати п. За мерење нагиба п служимо се нарочитим мерилом које се удешава према размаку изохипса на ситуацији. Такво мерило је у слици на листу 4. удешено за размеру 1:5000 и за изохипсе цртане на 5. т. висинског размака. — На тај се начин долази до профила површина који преставља забремину /сека. или насипа. — (Види слике на листу 4. и 5,)
Из овог профила конструише се Профил маса овако: |
Између два суседна профила захваћена површина преставља нам масу земље од једног до другог профила. Ова површина може да се престави дужином. Зарад
|