Српски технички лист — додатак
Год. ХЛХ. | –
тога ваља да буду сви профили на једнаком размаку па су површине сразмерне својим средњим висинама, између профила, које образују трапез. А ако су место трапеза троугли, онда половини висине њихове, дакле опет средњој висини. Ово све може опет да се изврши шестаром и лењиром. У шестар се. захвати дуж која преставља површину првог профила, па се ова домери на линију другог профила, и сад се њихов збир ухвати у шестар па или цео или редукован пренесе на дотично место профила маса.
Редукција се врши помођу слике удешене за редуковање слично сл. 9. и 10.
Ако између ува профила има прелома у линијама терена, или линији градијенте; онда се ради опет при'ближно. Слика с преломима претвори се у трапезе простим повлачењем паралелних као у скици: (сл. 15.)
При преношењу запремина за конструкцију профила маса треба водити рачуна о растреситости земље и зато треба све насипе још редуковати у сразмери растреситости. — Олично горњем редукује се и ова запремина помоћу диаграма. Познато је, да раскопана земља заузме за 20 до 40%/, процената већу запремину но што је била првобитна. Међутим насипи израђени од тако раскопане земље врло се много слежу. Због тога се води рачун и о будућем слегању те се при извршењу насипи надвишују. Даје им се висина 10—129/ већа но што је у пројекту те кад се слегну да заузму профил који је пројектован. Али и после тог главног слегања насута земља заузима више но некопана.
При склапању диаграма за редукцију површина треба водити рачун о овом последњем вишку који износи највише до 10%/6.
Тако добивен проф. маса подесан је за повлачење уравница и за испитивање које је потребно за „одредбу најрационалнијег распореда.
Из профила или боље рећи диаграма маса треба избацити све масе које се не смеју употребити за насип или се имају употребити на други циљ као н. пр. камен за калдрму или зидање.
При цртању профила маса и проф. површина може се десити да у појединим профилима није земљиште једнолико, но да је н. пр. оздо стена а озго обична земља, као што је престављено на слици: 16. Такве профиле треба нарочито цртати и срачунавати, па у рачуну одвојити једну врсту земљишта од друге. Ту је различан нагиб падина и растреситост. Ово важи нарочито за усеке као што се види из сл: 16.
У профилу маса имамо графички прегпед не само количине земље но и даљине транспорта тако рећи за сваки кубни метар земље. Али се дешава, да се мора доносити ззмља са стране и да се односи на страну. Ако је депо паралелан са друмом или ров поред друма, овда се узима просечна даљина транспорта око 25 т. Али има случајева, где се земља депонује у какву вртачу подалеко од друма, или се доноси са извесног места ван друма. За тај случај треба конструисати линију
СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ
тр. 25
довоза и одвоза. Како то бива види се из слике 11. где је у исти мах означено како треба поједине дужи преносити.
Код 4' има да се носи само до (6: дакле поред 4 даље се нацрта а4ћ== 4". Код е' има да се транспортује друмом до 4Ф' па одатле до ( зато се црта е1=е6'4' + 4'0. По истом принципу се конструишу даљине за све остале тачке. Место тога простије је да се из тачке ( пренесе дуж аћ на једну и другу страну па из крајне тачке лево повући вертикалну од ћ на више а из крајње тачке десно из ћ вертикалу на ниже па су одмах све дужи, све транспортне даљине на свом месту. То је урађено на Л. 5 и добивен је шрафиран полигон ађсо бе те.
Одредба попречног транспорта. Прелази из
усека у насип на нагнутом земљишту.
Кад се срачунавање кубатуре земље врши по нацртаним попречним профилима, онда је лако из цртежа дотичног попречног профила издвојити површину усека од површине насипа и у извесној размери преносити их као дужи у диаграм за масе као што је то учињено у сл. 12. лист 3. Пренос ове земље из засека најјефтинији је и најбоље извршити попречно т. ј. земљом из засека насути насип у истом профилу а на тај начин лако је одредити одакле докле траје тај попречан транспорт.
Треба само симетрично пренети профиле над градијентом на ниже и оне што су испод ове на више до пресечних тачака Просечну даљину попреч. транспорта налазимо из попречних профила.
Разуме се по себи да и овде треба профил редуковати према коефициенту растреситости земљишта Али кад немамо нацртане попреч. профиле, но имгмо само генерални пројект онда ћемо махом занемарити овај попречни транспорт.
Но није искључена могућ-
ност да се и то узме у обзир на овај приближан
начин.
На сваком прелазу срачунаћемо у уздуж. филу оне висине ћа и ће при којима ивица планума
таман пада у земљиште. (Ово ће се урадити према до-
про-
тичном попречном нагибу земљишта.
Пн == т. п. ћо за насип и На == ћа + ћо је ће = 5 = уп. ћо за усек и Не == ће ћо
Срачунаћемо и дотичне површине : Еа == К На: — Ко за насип Ке == К Не: — РЕо за усек
Затим ћемо ћа и ће пренети у уздужном профилу код дотичног прелаза и повући хоризонтале до пресека са земљиштем на уздуж. профилу. Тиме смо одредили место дотичних попречних прсфила те ћемо знати на ком месту профила површина треба пренети
4.