Српски технички лист — додатак
Стр. 28
„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ,
Год. ХХ _
су знатно дубоки да се смање тиме што ће се можда
моћи израдити с много стрменитијим падинама.
5%) Кад су таласи профила маса здраво развучени, онда су транспортне даљине велике и тада може бити питање да ли се може једном једином уразницом постићи најрационалнији распоред маса или ће зато бити рационалније повући две или више уравница те поделити целу деоницу на неколико секција.
Тад би се имало овако поступити. Повукли би смо уравницу П. и испитали бисмо да ли је јефтиније пренети 1 ш9 земље на велику даљину Т или би насупрот било јефтиније да се на једној страни депонира а на другој довезе са стране. Кад се то изрази парама онда се добија. #< а -- е или # > а + е слично је и са Ги |.
У парама изражено имамо ове односе за утврђивање распореда: а, - е, ==ђ, а -та = а, +е, — ђ, где ђа и ђ, значе цене транспорта на даљину в,В, а | цена транспорта на даљину Т.
Али ако је ћ много мање но а--е или другим речима кад линија 11 долази изнад линије 1 или достигне и линију [1 онда ће се моћи наћи једна уравница јер би отпале масе Е, и А, и тад би условна једначина била:
а + Е-–е, ==-, + 9, Отуд правило: Кад су таласи профила маса кратки онда се распоређивање маса постиже једном једином уравницом. А кад су таласи дугачки, онда је већ сумњиво, да ли ће се најрационалнији распоред постићи једном уравницом и тад треба испитати да ли зеће бити рационалније две или више.
Само се по себи разуме, да у рачуну може доћи наместо једног таласа и по два и више дакле могу доћи два или више ђ а тако исто и | и онда имамо посла «са 2 (ђ) и - (6) као у слици:
Услов: е –"ђВа=- -%, а, = '=а,+%
Бива да општа уравница лежи изнад једног или више омањих таласа профила маса. То значи да деоница за транспорт прелази не само преко једног прелаза из насипау усек него преко дватри и т. д. Значи да би се транспорт на велику даљину могао вршити тек пошто се изврше споредни усеци и насипи. И овај споредан рад треба рационално распоредити и зато се повлачи уравница другог реда.
Условне једначине су:
Ту а Т==ђ—,) Фа,
29 (е + а) + 8, == = #а или Т, < [е ја)
25.) Т, -- Бе==ђ + %,
Уравницу другог реда повућићемо овгко: Треба замислити за часак да се наместо транспорта на даљину Т, има депо и довоз са стране па би тада била чсловна једначина: у
(е + а) +", == 6) = [2 или (е–а) + 2 (р) = 2 (А) али је Т, < (е-– а) јер иначе не би постојала општа једначина за главну уравницу; зато једначина која одре"ђује удазницу другог реда К 5 гласи:
Т + 9, ==, «4 или ТЈ ЊЕ () = 2 (5)
још нам остаје само да покажемо како се своди резултат добивеног распореда маса; т. ј. како се срачунава целокупно коштање земљаних радова. —
На профилу маса имамо не само масе но и све даљине на које се масе преносе. Кад сваку масу помножимо са даљином на коју се преноси, добијамо тран| спортни моменат. Збир ових момената даје целокупан моменат. Али се овакве суме могу преставити и производом из целокупне масе и просечне даљине. Аналитички израз за ово је
Х фр е= Ма Хо
љ
|х · Фт је површина А ВС и кад се ова површинада В С
претвори у троугао А1 ВС онда је његова површина
. МО 2 (0 =" пе ДМ
А ово претварање је врло лако извршити графички или лењиром или нарочитим апаратима. Кад то урадимо и са друге стране добићемо троугао А, ВО и даљину х', Просечна даљина транспорта једнака је Х =Х~, + х".
Строго узев ми при оваквом раду чинимо грешку јер запремину прелазног дела усека и насипа престављамо у опште као површину троугла Ка.п.7, и Ев .п. 1, а требало би узети: уз Ка. пи Уз Ке.п.разлика између једне и друге запремине у опште је
Ср — МЕ. =
У првом случају ако тачке К.5 вежемо правом
. . Е .1 линијом рачуна се као да је запремина - “аи а гре-
|
= 12 мање но што је у ствари; а
шка износи свега то је незнатно, —
Друга грешка коју смо учинипи то је што смо при срачунавању Ка и Ре рачунали по формули Е = кђг а то није тачно. Кад је дакле попречан нагиб земљи. шта велики, онда треба ћа и ће наћи на уздуж. профилу (в. сл. Л. 3) па онда на основу цртежа срачунавати површине Ка и Ке те да знамо колике су могућне грешке и д' ли их смемо и можемо занемарити. —
Још је сад само питање, коју висинску разлику треба узети у рачун и који успон. Видели смо да се готово код свију начина израде усека транспорт земље у главном врши на плануму будућег усека и насипа и да према томе треба висинску разлику ћ рлчунети измећу тих шачпка У којима тежишне линије пресеци,у плањум, а као транспортни успон треба рачунати успон самог планума. једино код попречног транспорта бива друкчије, ту треба узети у рачун дотичне висинске разлике тежишта а успон тако исто престављен је размером пењања од једног до другог
| тежишта.
ЈА