Српски технички лист — додатак

Стр. 30

Транспорт низ брдо рачуна се као по хоризонтали јер је мала разлика у трошковима до извесног нагиба. А кад нагиб пређе извесну меру онда чак и поскупљује. — Али ово поскупљивање наступа за врло стрме низбрдице које у пракси ретко долазе при транспорту земље. —

Пример:

На основи свега до сад изложеног израђен је на листу 4 и 5 један пример. Пример је нарочито комбинован тако, да се у њему јави што више разних случајева. Сем тога израђено је нивелисање маса за две варијанте на једној истој хоризонталној пројекцији трасе.

Израђен је распоред маса и за случај да се нивелета железничког трупа на једном делу спусти од 5/, на 10%. За то је нацртан и потребан уздужни профил и профил површина и диаграм маса.

Ово смо урадили да бисмо показали како нивелање и графичко рачунање маса може згодно да по: служи и за избор нивелете. Слично се може радити и при избору варијанте по хоризонталној пројекцији. У примеру смо претпоставили да је на уазним деоницама разнолико земљиште и да према томе треба насипима и усецима дати разне нагибе џадина, услед чега се мењају код усека и горње ширине ровова. Разне врсте земље имају и различну растреситост. Коефицијент растреситости уведен је у рачун и одређен је не према растреситости скоро раскспане земље већ према растреситости која ће доцније стално остати. Рачунато је декле, да ће се насипи и проширити и надвисити колико то захтева будуће слегање земље.

На цртежима су означени сви потребни податци те ће се читаоци, који проуче све што је до сад наведено, лако оријентисати.

Према резултатима за 1 случај имамо овај распоред маса:

Маса М, = 26200 ::3 има да се донесе са стране из рова дуж пруге.

Маса М, == 9000 та има да се донесе из усека Мо; просечна даљина 155 ш.

Маса Ма == 48600 та има да се донесе из усека Ма; просечна даљина 270 пт.

Маса Ма - 15400 та3 има да се донесе из „усека Ма; просечна даљина 845 пт,

Маса Мб== 32500 98 има да се донесе из усека М,; просечна даљина 22 пп.

Маса Мв == 30500 тад има да се донесе из усека Ме; просечна даљина 250 т

Маса Мт == 23200 ш3 има да се донесе из усека Мт просечна даљина 110 п.

Маса Мв == 91200 т' има да се донесе са стране, Просечна даљина за овај пренос износи Х _ 52200 . (250 + 325) + 39000 (250 - 315) _ 285 та,

Е 2.91200 '

Из цртежа се види, да у [ случају имамо четири транспортне секције; секцију АВ; секцију Ва; секцију са и секцију ај).

_„бРпОКИ ТЕХНИЧКИ лист“

| Год. Х1Х.

У првој секцији имамо уравницу !! реда у у.

У другом случају имамо једну једину уравницу и овај распоред маса (почињемо с лева на десно): Масу од 16700 тад имамо да донесемо из роваче дуж пруге; Масу од 24900 па имамо да пренесемо из усека Кана просечну даљину 877 т. Масу од 9000 таб као и пређе имамо да пренесемо из усека Ма на просечну даљину 155 т. Масу 48600 т3 да пренесемо из усека Уз на просечну даљину 270 ш. Масу од 22500 118 имамо да пренесемо из усека Кб на даљину од 235 т.; Масу од 5800 119 из усека Ке на даљину од 77 т. Масу од 31200 ту из усека Хт на даљину од 284 т. И најзад масу од 41500 та“ из усека Ма на просечну даљину од 162 т.

И за овај случај је споредна уравница уу.

Према једној и другој диспозицији маса треба израдити предрачуне коштања па према њима извршити избор. А предрачуне је лако извршити кад су познате. масе и просечне даљине транспорта. Модел једног таквег предрачуна саопштен је у Техн. Листу пређ, година.

Изравнавање количине земље насипа и усека.

Има врло много случајева у којима је корисно, да се количина земље тако изравна, да из усека добијемо таман онолико земље колико је потребно да се попуне насипи. У таквим случајевима нема потребе ни да се доноси земља из усека са стране ни да се земља из усека односи у страну. И у једном и у другом случају, т.ј. када се мора доносити земља са стране за насипање или односити из усека у страну, мора се за ту цељ закупити потребно земљиште. Истина и ово изравнавање није рационално, јер може: бити цена транспорта изравнатог земљишта већа но трошкови око заузећа земљишта за депонирање.

Но у обичним приликама, за мање партије зем-

љаних радова, врло је економно и рационално да се: количина земље изједначи те да се: земља из усека.

пренесе у суседне насипе. А сем тога, места, на којима су депои земље или она места из којих се копа земља дуж друма или железницеи сметња су, нарочито код друмова. Маслаге земље дуж друма још терете земљиште дуж усека где се обично и полажу те штетно утичу на стабилност косина. Ровови дуж трасе из којих је вађена земља за насипање обично су такви да из њих не истиче вода. но се у њима задржава. и може бити шкодљиво за друм и са статичког и здравственог гледишта, јер влага у опште квари сва инжењерскз грађевине. Зато ћемо овде показати метод Диранклеа за изравнавање земљег —

Када би смо радили по обичној методи, имали би смо да повучемо градијенту, да срачунамо кубатуру усека и насипа и да видимо разлику између насипања и усецања узимајући при томе у обзир растреситост земљишта. На завршетку рачунања показала: би нам се разлика.

Или би било вишка у насипу или у усеку и ми би

смо према томе имали да изменимо један део трасе па.

да на ново срачунамо променути део трасе, да на ново,