Српски технички лист — додатак

_Год ХИ

одредимо разлику кубатуре насипа и усека а да затим неколико пута овај рад понављамо, све док разлика не исчезне или постане тако мала да се може занемарити. Овај посао је не само дангубан но и досадан. (С тога је оправдано да се нађе метод по коме ће се моћи у случају потребе одмах градијента тако удесити, да се изједначују количине насипа и усека. То ће бити ако линију хд Р (види слику) положимо тако, да су површине над њом подједнаке са површинама, испод ње. Т ј. ако површина трапеза Х Р (0'' А буде једнака збиру трапеза АВА В' + -–-> 8ВСв8 С +..... или

Је 5 —- Ио

а-=-"ђ ђе с-+ а Дитин а 7 ја

Из овога се израчунава

пр

што преставља коту нивелете на половини дужи Г, Овим јеодређена тачка М као центар компензације; па како М не зависи од нагиба трасе значи, да кроз тако добивену тачку М можемо повлачити колико хоћемо линија М Р све ће оне одговарати постављеном услову. Услов ће бити испуњен ако на место праве Х Р положимо кроз М испреламану линију ХО ВР

симетрично према М.

Тачка М дређује методи Ообопоп-овој. —

Ако нам је АВСОПЕК(С уздужни профил земљишта, онда нађимо средину између АВивВ Су тачкама а ђ (8. слику) вежимо а сађ и пресецимо т.ј. праву са управном Е В' кроз половину А' С". Тачку Е сад треба везати са средином О дужибр и пресећи управном О (' кроз (О' у средини између А' и [' и тако редом док се не добије тачка М.

Ово би било тачно решење кад би површине попречних профила биле сразмерне виснама насипа и дубинама усека. Али то није случај јер су површина функције другог ступња поменутих елемената Даље нагиби падина су код усека и насипа различни; попречни нагиб земљишта није сталан и најзад у усеку има с обе стране по један ров а код насипа обично нема или само с једне чтране. Услед тога су за истоветни нагиб земљишта површине усека за мале дубине веће но површине насипа за исте висине.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

се врло лако и графички по:

Стр. 31.

А на против насипи зеће висине имају већу површину попречног профила но усеци исто тако велике дубине. —

Ако замислимо да имгмо друм ширине 10 ш,, у круни и са 4 означимо разлику између површине попречног профила у усеку и насипу, наћићемо, да је та разлика равни нули за у== О где под у разумемо висину насипа или дубину усека. Разлика расте и положна је доу == Зш. и ту достиже максимум а одатле опада и за у == 6,32 т. постаје равна нули.

Кад у пређе 6,22 т. разлика постаје негативна. Не водећи рачуна о растреситости земљишта, имаћемо дакле при истим разликама у коти терена и нивелети при хоризонталном терену. до 6,32 ш. висине увек више у усеку но у насипу кад би смо изравнали земљу по горе описаној методи.

Услед тога треба градијенту подићи изнад нађеног центра компензације за извесну вредност и то за 0,25 пп. ако су усеци дубоки око 3 т. а што су те дубине ближе нули или 61. треба то издизање узети све мање. —

Сем тога зависи компензација и од тога какво је земљиште. Ако је земљиште стеновито, онда су косине усека врло стрме и тада површине попречних профила усека имају све мање вредности но површине насипа. О тога би требало нивелету спустити испод центра компензације само је тешко одредити за колико. Ту се мора више пута пробати и то у толико више

што је израда усека скупа.

још

Ако се при срачунавању кубатуре у исти мах срачунава и површина заузетог земљишта онда се ове пробе могу знатно упростити.

Означимо са Х количину за колико би требало поправити центар компензације и означимо са 5 површину заузетог земљишта усека коме нека је запремина У а са 5 означимо површину заузетог земљишта од насипа којима је целокупна запремина К онда ће бити разлика у кубатури У — КМ; а ако подигнемо нивелету за Х онда ће бити нова разлика У—М—(5-5)%Х ова ће се разлика свести на нулу ако учинимо да буде

У—К

Хр е

При томе није вођено рачуна о растреситости земљишта. Кад се и ово узме у обзир онда треба Ху неколикб повећати. То ће се моћи учинитк ако у место. У и 8 уведемо вредности: ФУ и аб где је « == коефицијенту растреситости. —

Ј. Стефановић.