Српски технички лист — додатак

Стр. 32

ИЗ ДОМАЋЕ

„ОРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

РАДИНОСТИ и ИНДУСТРИЈЕ

Год. ХЈХ.

ЈЕДАН СРПСКИ СТРУГ

Готово све дрводељске и тесачке послове, се јављају у кући наших сељака врше они сами ко, да ретко што шта дају нарочитом занатлији. Наш сељак спрема сам готово све што му треба од дрвенарије; он израђује све дрвене делове за пољске алате, он спрема себи судове за пића, израђује чаброве, каце, бурад и вучије; он деље свирале, преслице, лопате, виле и рогуље; он теше и спрема све дрвене делове за ралице, плугове, дрљаче, саонице и кола, па даје занатлији да му догради и окује гвозденим деловима; он сам спрема дрвену грађу, греде, балване, талпе и даске за ограде, куће, воденице и вајате; он гради све своје дрвене ствари сам служећи се при том махом прастим алатима. Цео се његов алат састоји из: секире, брадве, ножа, просека, тесла, сврдла, тестере, а по кад што у тај алат улазе још и рендета, бургије и пиле.

који та-

За живота српских задруга, тада, када су се могли поједини њени чланови издвајати и занимати израдом само појединих кућевних потреба, свака је

задруга имала међу својим члановима по кога доброга дрводељу, који је спремао и израђивао све што је потребно од дрвенарије. Такав се дрводеља издвајао и готово искључиво радио само дрводељске послсве за своју задругу.

Било је и таквих, који су тако радећи стекли добру спрему, па се извештили и постали нека врста вештака за целу околину.“ Они су се одавали томе послу и подмиривали потребе целе своје околине, те су тако постали као нека врста занатлија.

Овако занатлијство развијено постепено из домаће или кућевне производње постоји код дрводељских израда и данас у народу и оно се знатно разликује корена у о чему

од правога нашега занатлијства, које нема кућевној, домаћај индустрији нашега народа,

ће бити говора другом приликом. Тако су постајали и постоје вештаци и дрводе-

ље за читаву своју околину, те су ови специјално израђивали поједине послове за целе крајеве, у којима су живели. И сад ћете наћи појединих сељака који за целу своју околину па и за читаве крајеве граде бране, уставе и воденице, израђују совре, лопаре, разбоје, мотовила, чекрке, па и прозоре и врата за куће, стаје и вајате,

# Знао сам једнога таквог вештака из Груже, који јеу целом крају подизао воденице са обичним воденим воденичним колом, па је правио и стружнице и воденице на прекајама. Тај се искључиво тим послом занимао, био је врло вешт и довитљив за ове послове, па је и Целој околини био познат под именом „домишљан“; доцније је сам дао да му се на шајкачи извезе то име, те је тако носио тај натпис с поносом као неку своју

фирму.

У таку врсту вештака и занатлија долазе и стругари, о чијим ћу радовима сад да изнесем неке податке. Главни је њихов алат струг и струшка

Стругом мазивају они једну своју опрему (ргећћалпк, Је фопт) на којој они утврде дрво тако, да се може обртати, па притерујући уз њега струшку (нарочити нож) стружу дрво и праве од њега разне ствари, којг имају облик (ротационих) обртних тела.

Стругари на своме стругу помоћу струшке израБују од дрвета: тањире, зделе, зделице, заструге, туцалице и тучкове, вретена, калемове, сланице и чутуре (буклије).

Ови стругари не раде на једном месту; њихов је струг удешен тако, да га могу лако премештати с места на место. Управо, стругар носи само неколико гвоздених (односно челичних) делова свога струга у својој торби, а уз то још по који сврдао, секиру и тесло ( кесер), па брзо направи себи струг онде, где мисли да ради.

Овим се послом обично баве Срби из јужног дела Србије, који се разиђу у печалбу као Гдунђери, дрводеље, стругари и надничари за пољске радове, а на

исто таквом стругу раде и наши Цигани коритари и вретенари.

Овде ћу да опишем један струг какав сам видео код једнога Орбина чутураша, који је дошао из околине Прокупља, па је радио у околини Отрагара (крагујевачки округ), те се доцније ту и настанио стално и израђивао зделе, ставе, заструге и чутуре за целу околину, па их доносио чак и на крагујевачки трг.

Да бих дао што тачнији опис овога струга испричаћу прво: Како стругар прави себи стругг

Кад избере место где мисли радити, обично испод, разгранате круне каквога дрвета, где ће имати што дуже хладовине и бити заклоњен од сунчане припеке стругар истеше што равније две соје, једну дужу а (сл. 1.) и једну краћу ђ; зашиљи по један њихов крај, па. их побије што чвршће у земљу. За тим истеше и што равније одеље две пречаге сс, које прикује дрвеним ипи гвозденим клинцима за соје тако, да су што је могуће више хоризонатније. Сад издеље две главе 44,. чији су вратови удешени тако, да могу клизити између пречага, на вратовима се налазе просеци, у које се умећу клинови ее; кад се клинови ударцем угнају у просеке, онда се главе 44, притегну уз пречаге сс и тако утврде на пречагама онде где је потребно. Глава (4 обично је стална — непомична, док се глава 4, помера по пречагама и утврђује на разним местима према. дужини предмета, који се струже.

Кад је ово готово, онда се ижљеби у дужој соји а једна јама, у којој се углави гвоздена или челична плечица 1, која је у среди купџасто набушена, па.